Većina žena glumi da je sve dobro
Beograd - Skoro da nema žene koja nije imala iskustvo seksualnog uznemiravanja u javnom prevozu u Beogradu, a oko polovine njih je imalo dva ili više takva iskustva, pokazali si rezultati istraživanja koje su sprovele studentkinje psihologije Milena Račeta i Branislava Tanasković. - Seksualno uznemiravanje spada u seksualno nasilje. Najčešće se, kada se govori o seksualnom uznemiravanju, razlikuje nekoliko vrsta, uznemiravanje u školi ili na fakultetu, uznemiravanje na poslu i uznemiravanje na javnom mestu. Seksualno uznemiravanje u javnom prevozu spada u uznemiravanje na javnom mestu - objašnjava za Danas jedna od autorki istraživanja Milena Račeta, vršnjačka edukatorka na projektu "Kreni od sebe’’ Autonomnog ženskog centra i volonterka SOS telefona. Istraživanje je pokazalo da se seksualno uznemiravanje u javnom prevozu ženama najčešće dešava kada su same.
-
Zanimljiv je podatak, koji mnogo govori o našoj sredini i o tome kako i čemu smo učene, da dok se uznemiravanje dešavalo oko jedne trećine naših ispitanica se pravilo da se ništa ne događa, a 40 odsto njih sebe je ubeđivalo da im se samo pričinjava ono što im se događa - objašnjava Račeta, dodajući i podatak da se samo jedna četvrtina ispitanica aktivno suprotstavila nasilniku, dok je najveći broj pribegao pasivnijim rešenjima, kao što su izlazak iz autobusa, čekanje da nasilnik izađe, pomeranje od nasilnika. Prema njenim rečima zajednička osobina ovih ispitanica je da nisu želele da skrenu pažnju, niti na sebe, niti na događaj. Autorke istraživanja zanimala je i reakcija putnika u javnom prevozu u ovim situacijama. Prema procenama ispitanica putnici su u 45 odsto situacija videli i bili svesni da se uznemiravanje događa, ali nisu reagovali, dok su tek u 10 odsto situacija putnici pritekli u pomoć žrtvi.
-
Najveći broj žena u našem istraživanju bilo je uznemiravano putem direktnog fizičkog kontakta, znači stajanje tik do osobe, trljanje, dodirivanje, pri čemu je nasilnik ušao u lični prostor osobe i sebi dao dozvolu da zloupotrebljava nečije telo. Ovaj postupak jeste jasno gaženje dostojanstva i telesnog integriteta osobe. U drugim situacijama nasilnici u javnom prevozu putnice su uznemiravali verbalno ili neverbalno. Takođe, šokantno veliki postotak nasilnika uznemiravao je tako što je masturbirao u autobusu, čak 22 odsto - navodi Račeta. Prema istraživanju, tokom ovih iskustava ispitanice su osećale niz veoma neprijatnih osećanja besa, bespomoćnosti, stida i zbunjenosti, tuge, tuge do suza, a kod 12 odsto njih ova osećanja se ponovo javljaju svaki put kada se sete konkretnog događaja.
Uzorak na kojem je izvršeno istraživanje čine mlade žene, starosti od 20 do 29 godina, a istraživanje je obavljeno u Beogradu tokom ove godine. Iako je obim ovog istraživanja relativno mali, pre svega zbog nevelikog uzorka, ovo istraživanje je, prema saznanju autorki, prvo takve vrste kod nas, koje može da pruži smernice za društvene i zakonske akcije.
**Kloniti se stereotipa o nasilnicima
**
- Interesantno je pomenuti da u iskustvima o kojima imamo podatke nasilnici nisu bili ‘’stari perverznjaci’’, kako se to stereotipno očekuje, već u najvećem procentu muškarci između 35 i 50 godina i 20 i 35 godina života. Ovo potvrđuje iskustva ženskih organizacija da nasilnik zapravo može biti bilo ko, kao i da svaka žena može biti žrtva nasilja, bez obzira na izgled, starost, ponašanje ili odevanje - zaključuje jedna od autorki ovog istraživanja Milena Račeta.
**J. Diković