Uredno snabdevanje termoelektrana u narednih 50 godina
Ima li u Kolubarskom i Kostolačkom basenu dovoljno uglja da se zadovolje potrebe postojećih termokapaciteta u Srbiji - pitanje je na koje su odgovor ponudili stručnjaci Direkcije za razvoj EPS koji su učestvovali u radu Međunarodnog simpozijuma "Elektrane 2004" održanom u Vrnjačkoj Banji. Istraživanja pokazuju da uglja u Srbiji ima dovoljno da se podmire ne samo potrebe postojećih, već i planiranih termokapaciteta. Rezerve "crnog zlata’ garantuju uredno snabdevanje termoelektrana u narednih 50 godina - tvrdi dr Radmila Živojinović, ekspert u Direkciji za razvoj i investicije Elektroprivrede Srbije. Ona naglašava da će do 2050. godine termoelektranama na raspolaganju biti oko 1,4 milijarde tona uglja, a posle tog roka još oko 400 miliona tona. Godina 2008. biće prelomna u termoenergetici, budući da je predviđena izgradnja novog termobloka snage 800 megavata. Poteškoće bi se mogle pojaviti i prilikom kopanja, pa će homogenizacija uglja biti obavezan proces, što znači da će rudnici morati da budu opremljeni dodatnom opremom. - U Kolubarskom basenu trenutno rade površinski kopovi Polje B, Polje D, Tamnava - istočno polje i Tamnava - zapadno polje. Procenjuje se da će se na površinskom kopu Polje D počev od 2008. godine proizvodnja postepeno smanjivati i 2012. ovaj kop biće ugašen. Površinski kop Tamnava- istočno polje ugasiće se 2007. godine. Na drugoj strani planirano je da kop Tamnava- zapadno polje u 2008. godini dostigne kapacitet od 12 miliona tona uglja godišnje. Površinski kop Polje E biće zamena za polje D, a već 2009. godine bi trebalo da počne vađenje uglja na novom površinskom kopu Veliki Crljeni. Reprezentativan za Kostolački basen je površinski kop Drmno koji snabdeva ugljem TE Kostolac A i TE Drmno. Da bi kop Drmno 2008. godine ostvario planiranu proizvodnju od devet miliona tona uglja godišnje neophodne su i investicije u iznosu od oko 111 miliona evra - kaže Živojinović. Magistar Marko Babović, takođe stručnjak u Direkciji za razvoj u EPS, podseća da u Srbiji ima još neistraženih prostora. Sliku o eksploataciji uglja u Srbiji dopunjuje i tzv. Kovinski basen, koji predstavlja prirodni nastavak Kostolačkog basena. Na tom lokalitetu postoji mali opitni kop interesantan po tome što je smešten ispod korita reke Dunav.