Univerziteti se dele na milijardere i siromahe

Bogate škole u SAD spadaju u malu grupu jako imućnih institucija i njihov broj raste, kažu najnoviji podaci. Grupa koja se bavi poslovanjem koledža, NACUBO, navodi da se povećava bogatstvo ali i raslojavanje među elitnim univerzitetima, što stvara napetost na polju visokog, elitnog obrazovanja. Danas 76 koledža i univerziteta poseduje imovinu koja premašuje milijardu dolara, uključujući 16 novih visokoobrazovnih institucija koje su se priključile tom klubu, poput Džordžtauna ili Univerziteta u Oklahomi i Misuriju.

Ali pet najbogatijih, navodi AP, imaju približno šest milijardi dolara više od ostalih. To su Harvard sa 35,6 milijardi, Jejl sa 22,5, Stenford sa 17,2, Prinston sa 15,8 i Univerzitet u Teksasu sa 15,6 milijardi dolara imovine.

Istraživanje se odnosi na kraj prošle poslovne godine, koja se za većinu škola završila 30. juna, pa se brojevi ne odnose na nedavna kolebanja na berzi.
Imovina Harvarda, koji je najveći i najbogatiji, povećana je prošle godine za sumu koja je veća od ukupne imovine koju poseduje univerzitet Kornel.

Prinston na svakog studenta ima po dva miliona dolara u banci, dok je Stenford prikupio skoro milijardu tokom poslednje fiskalne godine.

„Veliki je pad u bogatstvu kada se pogledaju oni na samom vrhu u odnosu na one ispod. Brojevi se smanjuju jako brzo,“ kaže stručnjak za više ekonomsko obrazovanje na Kornelu Ronald Erenberg.

U američkoj javnosti, i u Kongresu, sve češće se čuju kritike na račun najbogatijih škola, za koje se kaže da bi trebalo da dublje zavuku ruku u svoj džep i da snize cene.
Ali kada su Harvard i Jejl nedavno objavili da će to i uraditi tako što će povećati pomoć porodicama koje već imaju šestocifrene zarade, bili su oštro kritikovani.

Druge škole su se žalile da bi to značilo da će biti prinuđeni da više troše na pomoć imućnijim studentima, a manje onim kojima je pomoć najpotrebnija.

Raslojavanje postoji i kada se pogledaju plate zaposlenih predavača jer bogatiji univerziteti nude zarade profesorima koje siromašniji ne mogu da dostignu.
Harvard plaća redovnim profesorima 177.000 dolara godišnje, u poređenju s platom od 106.000 dolara na prosečnom državnom univerzitetu.

„Državni univerziteti zaostaju u odnosu na prestižne privatne ne samo kada su u pitanju plate zaposlenih, već i u sposobnosti da privuku najbolje studente i da im daju odgovarajuće stipendije“, kaže kancelar Univerziteta u Teksasu Mark Judof.

On navodi i da njemu ne smeta konkurencija, kao i da radi u sistemu koji je bolji od mnogih drugih, s imovinom svoje škole od 15,6 milijardi dolara.