Umesto investiranja kupovina kapitala
Zašto ekonomisti uporno tvrde da Srbiji predstoji dužnička kriza
Beograd - Problem spoljnog duga ponovo se aktuelizuje ne samo zato što je privatni dug u prva četiri meseca povećan za 390 miliona dolara veći i zbog ekonomske politike koja ne vodi smanjenju zaduženosti zemlje. Dužnička kriza neće ipak nastupati odmah. Dok imamo šta da prodamo biće i dodatnih sredstava, ali šta će se desiti kada prodamo i NIS, i Telekom i EPS i još neka dobra preduzeća - upitao se, predstavljajući najnoviji broj Ekonomskih anala, Mlađen Kovačević, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Prema njegovoj oceni sve govori da će ovogodišnji rast izvoza u najboljem slučaju dostići 10 odsto, što uz smanjenje rasta privredne aktivnosti i očekivani pad poljoprivredne proizvodnje vodi ka rastu BDP od dva odsto. Ukoliko se ove prognoze ostvre, težina spoljnog duga koji je premašio 14 milijardi dolara i dospeli anuiteti koji premašuju jednu milijardu dolara predstavljaće veliki problem za zemlju već u ovoj godini. Prema mišljenju Snežane Grk iz Instituta ekonomskih nauka ukoliko u Srbiji bude ostvarivan godišnji rast BDP od pet odsto, što inače smatra fantastičnim rezultatom koji na srednji rok zavisi od uspeha završetka procesa privatizacije a na duži od upravljanja javnim dugom, neće biti teško ispuniti kriterijume iz Mastrihtskog sporazuma. Da bi oni bili zadovoljeni i dug bio najviše 60 odsto BDP to bi značilo svesti ga na 11 miljardi evra.
Ekonomsko- finansijski odnosi sa inostranstvom su, kako je naglasio Ljubomir Madžar, predsednik Naučnog društva ekonomista, s razlogom u žiži interesovanja stručne javnosti jer se deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i inflacija pokazju kao dva ključna problema sa kojima se suočava naše društvo. Dolazi vreme, kako tvrdi Madžar, kada će režim funkcionisanja privrede morati da se radikalno menja. Umesto velikih donacija, povoljnih kredita i priliva od privatizacije koji su bili osnov privrednog rasta, moraćemo da se suočimo s tim da dugove treba vraćati. Kako će se u takvim okolnostima ponašati privreda koja je do sada navikla samo da prima sredstva kada prioriteno pitanje bude vraćanje kredita, nije teško proceniti, smatra Madžar.
Milan Kovačević, kao i mnogi drugi ekonomisti, izlaz vidi u stranim direktnim investicijama ali, kako kaže, ekonomska politika nije usmerena na to da privuče prave investitore. Na delu je kupovina kapitala a ne investiranje, tvrdi Kovačević ističući da planirani iznos od dve milijarde dolara u ovoj godini i ne bi bio neki posebno značajan rezultat ako se ima u vidu da je pre dve godine priliv stranih investicija bio 1,4 milijardu dolara. To što je izmenama Zakona o privatizaciji omogućeno arbitrarno odlučivanje Agencije za privatizaciju o tome da li neko ispunjava uslove iz ugovora i u slučaju raskida ugovora prisvajanje uloženih sredstava, po oceni Kovačeviće samo će dodatno ubediti strane investitore da se ulaganje u Srbiju ne isplati.
T. Stanković