Ubi nas vrućina

Vreli talas koji je zahvatio Srbiju uzeo je svoju prvu žrtvu. U utorak, oko 17 časova, jedan Beograđanin je doživeo moždani udar zbog pregrevanja, kako kažu u Hitnoj pomoći. Do smrti je došlo na obali Savskog jezera, a nesrećni čovek je imao samo 39 godina. Telefoni Hitne pomoći ni juče nisu prestajali da zvone, kako danju, tako i noću. Ljudi su padali po ulicama, u poštama, u gradskom prevozu, u stanovima i parkovima. Ipak, u Ministarstvu zdravlja kažu da Vladi Srbije neće preporučiti uvođenje vanrednih mera.

Najviše temperature izmerene su juče u Nišu, Kruševcu i Kragujevcu, gde se živa na termometru kretala i do 40 stepeni, dok je u centralnim delovima Beograda izmereno i nekoliko stepeni više. Kolika je toplota izbijala iz asfalta, znaju samo oni koji su se našli na ulicama. Samo u utorak u toku dana i noći, Hitna pomoć u Beogradu je primila preko dve hiljade poziva, a njene ekipe intervenisale su čak 233 puta, od čega je 56 intervencija bilo na javnom mestu. I juče su zdravstveni radnici imali pune ruke posle. Telefon nije prestajao da zvoni, a do 17.30 Hitna pomoć je 121. put izašla na teren.

• Imamo klime i ventilator, ali kad je ovakvo vreme, ništa ne pomaže. Po ceo dan pijem vodu da se ne bih onesvestila. Uveče, kad dođem kući toliko sam iscrpljena da odmah legnem da spavam. Srećom, posla ima manje nego obično - kaže devojka dok u jednom od beogradskih kioska peče pljeskavice.

18.07.2007.  Izvor: Blic

Nekoliko stepeni do kolapsa: Pripeklo u Srbiji

„Puca” srce i zdravih, stariji oprezniji, a tokom noći u Beogradu zabeleženo čak 2.800 poziva telefona Hitne pomoći.-Nastavlja se talas vrućina, stiže afrički topao vazduh

Beograd i Srbiju i juče je pritisla prava tropska vrućina. Već u deset izjutra temperatura je premašila 31 stepen Celzijusa, a zatim je rasla, kako je zvanično saopšteno, do tropskih 37 do 39 – zavisno od dela grada. Prethodna noć nije mogla da rashladi usijani grad, što potvrđuje i direktor Hitne pomoći, doktor Branislav Lazić: telefon 94 zazvonio je čak 2.800 puta. – Prvi put ovog leta imali smo veći broj poziva noću nego tokom dana, a ekipe Gradskog zavoda za hitnu pomoć već nekoliko dana beleže i za 30 odsto veći broj poziva, pri čemu je ubedljivo najveći broj javnih poziva. Čak i mladi ljudi noću traže pomoć lekara – objašnjava dr Lazić.

Iako vremenske prilike nama laicima već izgledaju vanredne, dr Lazić kaže da ekipe Zavoda za hitnu pomoć za sada stižu svuda gde je neophodno. Takođe, mnoge probleme lekarske ekipe rešavaju u svojim ambulantama ili savetom preko telefona.

Prema prognozama meteorologa, Srbiju do kraja sedmice očekuje „ekstremni klimatski događaj”, pošto će temperature biti od 10 do 14 stepeni više od proseka za ovo doba godine, najavljuje klimatolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Smilja Đorđević. Ona je ukazala da na teritoriju Srbije i Balkanskog poluostrva prodire izuzetno topao vazduh sa područja Afrike.

– Leti se, zbog vrućina, ljudi mnogo više znoje, toplota širi krvne sudove i pritisak pada. Zato dolazi do onesvešćivanja, odnosno do kolapsa. Neoprezne su i osobe koje na vreli usijani asfalt izlaze iz klimatizovanih prostora ili automobila u kojem je svega 18 ili 20 stepeni Celzijusa. Razlika maksimalno sme da bude do pet stepeni Celzijusa između spoljne i unutrašnje temperature.

Dijabetičari takođe kolabiraju, ali i mlađi ljudi, koji na posao krenu bez doručka i zbog pada šećera onesveste se na ulici. Ovako visoke temperature zahtevaju oprez i poštovanje saveta lekara. Kada svojim pacijentima, ali i komšijama i prijateljima kažem da sve važne poslove završe u ranim jutarnjim časovima ili kasno popodne, to nije fraza već ozbiljan medicinski savet – objašnjava za „Politiku” docent nauka Vesna Stojanov, kardiolog-internista iz jedinice za dijagnostiku i lečenje poremećaja arterijskog krvnog pritiska Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije.

Hronični bolesnici i starije osobe izgleda da su svesni kakve im opasnosti prete ako na žegom usijani asfalt izlaze u najtoplijem delu dana. Stariji su i – oprezniji. Najteže je ljudima koji moraju na posao. Doktorka savetuje one koji u prostorijama u kojima žive ili rade nemaju klima-uređaj da ih noću dobro provetre, a ujutru da zatvore i zamrače prostorije u kojima će boraviti.

Na „afričkim” temperaturama najteže je ljudima koji obavljaju teške fizičke poslove, ali i onima koji rade u malim kioscima ili prodaju „brzu hranu”. Lekari im savetuju da obavezno piju velike količine vode, jer je jedino tako moguće nadoknaditi znojenjem izgubljenu tečnost i elektrolite.

– Leti se, zbog vrućina, ljudi mnogo više znoje, toplota širi krvne sudove i pritisak pada. Pacijenti, koji uzimaju diuretike za izbacivanje vode moraju da koriguju terapiju. Događa se da pacijent uzima svoju redovno propisanu terapiju, a zatim da zbog vrućine i preznojavanja ima snižen pritisak, a već dan kasnije nagli skok krvnog pritiska. Takve oscilacije krvnog pritiska mogu biti i vrlo opasne. Ne samo da se bolesnici tokom tih oscilacija osećaju loše, već može da dođe i do ozbiljnih hipertenzivnih kriza – podseća doktorka Stojanov.

Te oscilacije u krvnom pritisku pune Bolnicu za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava” i naš Urgentni centar. Doktorka Stojanov apeluje na pacijente da rane jutarnje časove  iskoriste da posete svog kardiologa i urade korekciju terapije.

Leto je doba godine kada se mnogo više ljudi žali na nizak krvni pritisak. Stres je vrlo opasan faktor rizika, naročito kada temperatura prelazi 30. stepen Celzijusa, može da uslovi skok pritiska, tako da nerviranje „valja ostaviti za hladnije vreme”, savetuje lekarka i dodaje da je u stresnim situacijama ovih vrelih dana čak bolje popiti neki sedativ nego kardiološki lek.

Kada vladaju velike vrućine ljudi koji boluju od hipertenzije treba da unose dovoljne količine tečnosti, ali ne bi trebalo da piju gaziranu mineralnu vodu. Za razliku od njih, osobe koje imaju probleme s nižim krvnim pritiskom, slabost i pospanost, upravo će najlakše prebroditi krizu i pomoći sebi uz pomoć mineralne vode, slanih supa i čorbi. Doktorka Stojanov podseća da se žeđ na tropskim vrućinama nikako ne utoljava ledenim napicima, vodom ili sokovima iz frižidera. Napici na sobnoj temperaturi će mnogo više prijati organizmu.

Na letnjim žegama naročito je opasna preterana upotreba alkohola koja može da dovede do toga da lekovi za snižavanje krvnog pritiska uopšte ne deluju.

Olivera Popović

Talas vrućina u srednjoj Evropi

Prag, Bratislava, Varšava – Vrućine sa temperaturama oko 37 stepeni Celzijusa koje su od vikenda zahvatile celu srednju Evropu odnele su i prve žrtve u Češkoj i Slovačkoj.

Neočekivano vruće je čak i na planinama, a temperatura od 31 stepen kriva je za smrt jednog sedamdesetogodišnjeg šumara kraj mesta Poprad u slovačkim Tatrama.

U Češkoj hitna pomoć zbog vrućina ima pune ruke posla, U mestu Telč na jugozapadu Češke jedan čovek je umro zbog smrtonosne kombinacije vrućine i alkohola, a na to da se leti hladi vodom a ne votkom upozoravaju i u susednoj Poljskoj.

Poljske televizije emituju ovih dana među reklamama i duhoviti spot ovdašnje policije „Čovek nije pluta – posle pića tone” koji ima za cilj da upozori pre svega mlade da kupanje i alkohol ne idu jedno uz drugo. „Prvo voda, posle alkohol, inače u toj priči nema života”, poruka je te neobične policijske reklame.

Skraćeno radno vreme zbog vrućina uvela su za zaposlene u kancelarijama koje nemaju rashladne uređaje češka ministarstva, osim ministarstva prosvete koje je elektronskom poštom poslalo poruku: „Kome je vruće, neka stavi mokru krpu na glavu”.

Pošto su u ponedeljak usporeni tramvaji u češkim gradovima sa dozvoljenih 60 na 40 kilometara na čas, isto naređenje da voze sporije dobile su na najrizičnijim deonicama gde bi žega mogla da deformiše šine i češke mašinovođe.

Suša koja u Češkoj traje uz manje prekide od proleća opasno je smanjila nivo podzemnih voda i činjenicom da neće imati vodu za piće ugrožena je približno petina opštine širom zemlje.

Beta

Telo kao pregrejani motor

Doktori podsećaju na upozoravajuće znake – ukoliko ih prepoznamo kod sebe ili kod osoba u našoj blizini, u prevozu ili u redu za vizu, na primer, treba što pre reagovati. Osećaj jeze u toku kretanja ili dužeg stajanja i znojenja jeste prvi znak da se telo pregrejalo. Slično kao motor kod automobila. Znači, treba stati, skloniti se u hladovinu, popiti vodu i sve će, u većini slučajeva, proći za desetak minuta. Velika opasnost od vrućine preti osobama koje su dugo u automobilu, jer temperatura u kolima, po nekim procenama, može dostići i 50 stepeni, zavisno od boje kola, ali i od toga koliko se vremena provede u koloni ili u potrazi za parkingom. Umor kod vozača na velikim vrućinama se javlja brže, pa ako smo na putu treba praviti češće pauze u vožnji, jer ekipe Hitne pomoći ovih dana imaju mnogo posla oko povređenih u saobraćajnim nesrećama.

O. P.
[objavljeno: 18.07.2007.]

Nekoliko stepeni do kolapsa: Dezorijentisani pešaci

Zaposleni u beogradskom Zavodu za hitnu medicinsku pomoć ovih dana imaju pune ruke posla zbog zbrinjavanja povreda građana kojima je pozlilo na javnim mestima, kancelarijama ili u stanovima. Kažu da imaju do 150 intervencija dnevno. Do nezgoda na ulicama i pešačkim prelazima dolazi i zbog neopreznosti pešaka, koji su zbog vreline potpuno dezorijentisani, ali i da su posebno ugroženi motorciklisti.

– Ljudi su sada razdražljiviji, nisu nimalo fleksibilni, pa zbog pada koncentracije dolazi i do tuča na ulicama. Noću beležimo manji broj poziva, što zbog boljih vremenskih uslova, što zbog smanjenog saobraćaja u gradu. Više od polovine intervencija imamo na ulicama, u bankama, poštama i drugim javnim mestima. Oni koji rade u zagušljivim i neprovetrenim kancelarijama, gde boravi veliki broj ljudi, imaju problema sa dehidratacijom, a zbog pada koncentracije vozača i činjenice da većina nema klima-uređaj u vozilu dolazi i do povećanog broja saobraćajnih nezgoda – kaže dr Radmila Šehić, načelnica smene u Hitnoj pomoći. Ona napominje da građani moraju da vode računa i o tome šta jedu, jer su za ovaj period godine karakteristične crevne infekcije zbog uzimanja loše čuvane hrane. Lekari objašnjavaju da svaki duži boravak na suncu može da izazove nastajanje opekotina i plikova, kao i da svaki nagli ulazak u hladnu vodu može da bude šok za organizam i da dovede do zastoja rada srca.

Medicinari upozoravaju da je ovih dana povećan broj građana koji odlaze lekaru u domove zdravlja zbog prehlade nastale usled neodgovarajućeg korišćenja klima-uređaja. Dr Šehić napominje da aparati za rashlađivanje sami po sebi ne smetaju disajnim putevima, ali da do učestalih akutnih infekcija dolazi zbog toga što žitelji prestonice ne podešavaju temperaturu „klime” na pravi način.

D. D. K.
[objavljeno: 18.07.2007.]