Takvi kakvi smo

Grubini, Grubori, Grubješići potiču od prideva „grub“, a Macakanje i Macure od italijanskog glagola mazzare – „ubiti“. Macakanje su „oni koji ubijaju pse“, a macure su „ubice“. Ali šta reći o poreklu prezimena Ocokoljić – ono je nastalo od reči oco – kolji, odnosno od oceubistva, najverovatnije iz običaja lapota

Srpska prezimena su ponekad tako pežorativna da postaju predmet šala. Poznat je stari vic: žena koja se zvala Ljiljana Kenjalo pisala je pismo opštini da joj dozvoli da ga promeni – i pošto je dobila odobrenje, sva srećna vratila se u društvo i objavila da se od sada zove – Gordana Kenjalo.

Ispostavilo se da su strani državni činovnici, u Austrougarskoj, na primer, kao oficijelna prezimena Srba često upisivali njihove lične ili porodične nadimke koji su imali pogrdno ili uvredljivo značenje – tako su nastala prezimena Nakarada, Dronjak, Guzina, Klipa, Ušljebrka, Nepergaća, Poplašen, Krivošija i slično. Neki istoričari tvrde da je tuđinska vlast upisivala srpska imena prema svojim potrebama i politici. A poznato je da je u Austrijskoj carevini, na primer, Srbima bilo zabranjeno da se prezivaju na „ić“, a ta odredba je najdoslednije primenjivana u Banatu.

Jasno je da su prezimena, nastala od nadimaka, opisivala, uglavnom u negativnom svetlu, čitave porodice, i ona su očigledno nastala prema osobinama rodonačelnika – prema njegovim fizičkim, umnim ili moralnim manama. Prezime Bezbradica je, na primer, isto što i prezime Ćosić ili Ćosović, s tim što se nadimak Ćoso koristio i u značenju „pametan i vickast čovek“. Alavanja je nastalo od turske reči halavanja, što znači „neprijatan, nabusit čovek“. Babac je „onaj koji je kao baba“, to jest plašljivko, a moguće je da je i prezime Babić iz istog izvora. Bjedov, Bijedić i Sirotanović su u stvari prezimena nadimci sa istim značenjem, kao što je jasno da Zlatići, Bogatinovići i Bogatići predstavljaju svet sa suprotne, srećnije strane varoši.

Prezime Bukvić nastalo je od nadimka bukva – za priglupog čoveka, isto kao i prezime Ćuk, Ćuković. Bulaja je dete udate žene – to jest kopile, dok je u prezimenu Dupor svesno promenjeno jedno slovo – nastalo je od nadimka Duper, od reči „dupe“, u smislu loš čovek. Buva, Buha i Karabuva su prezimena nastala od nadimka za dosadnog čoveka, dok su Šarac, Šare, Šarenac imala značenje „neveran čovek, onaj koji mnogo šara“.

Karan je onaj koji je kažnjen, dok je Kalanj onaj ko je blatnjav. Šegan je onaj koji polno opšti, odnosno dosađuje nekome, a Počuča je bio pogrdni naziv za ženski polni organ. Krečkovići i Plavšići nastali su od nadimka za vrlo belopute osobe, a prezimena Paravinja, Paravinić su u stvari isto što i prezime Dronjak – nastala su od nadimka Paravinja, koji znači „isparan, oparan, dronjav“.

Grubini, Grubori, Grubješići potiču od prideva „grub“, a Macakanje i Macure od italijanskog glagola mazzare – „ubiti“. Macakanje su „oni koji ubijaju pse“, a macure su „ubice“. Ali šta reći o poreklu prezimena Ocokoljić – ono je nastalo od reči oco – „kolji“, odnosno od oceubistva, najverovatnije iz običaja lapota. Zlokovići, Zlokasi – prezimena su koja su nastala ne od reči „zlo“ i „kovati“, niti se tu radilo o nadimcima za zle tj. loše kovače, nego od reči „zlo“ i „oko“ – u smislu urokljivog oka, a u Hercegovini postoji i prezime Zlomislić. Mutne misli ili skrivene namere sakrivene su u nadimcima od kojih su nastala prezimena Maglov, Maglić. Ležaje i Ležajići imaju značenje „lenj čovek“, Šaponja je „onaj koji ima ogromne ruke“, Mrdalj je „onaj koga ne drži mesto“, Mucalj je „onaj koji muca“, Čolak je „čovek bez jedne ruke“, Ćopić je „onaj koji ćopa“, a Ćorić ili Ćorović je „onaj koji slabo vidi“, onaj koji „ćori“. Bulj je onaj koji je „buljav“, a Prostran je „debeo“, Plazina je „onaj koji pred drugima puzi“ dok je Pupovac „neko ko je izuzetno slabe i krhke telesne građe“. Prezime Šuša nastalo je od nadimka za beznačajnu osobu, Trkulja je „onaj koji priča mnogo i trči pred rudu“, a isto bi se moglo reći i za Trticu – u smislu onoga koji mnogo priča, ali i u smislu Dupora, to jest dupera – „osobe loših moralnih kvaliteta“.

Uzelac je „onaj koji uzima“, Vještica je „star i zao čovek“, a Dereta „onaj koji dere“, ili koji „dere kožu“. Đogo je „onaj koji liči na konja“ – Gaćeša ili Gaće su prezimena nastala od nadimka za onoga ko češe gaće, ili ko nosi široke gaće, ili kome su noge obrasle perjem. Kukolj je „štetočina, loš čovek“.

Naša prezimena mogu da govore o tome kako su naši preci jedni druge videli. A zašto su pristajali da im pogrdni nadimci ostanu prezimena? Izgleda da je u pitanju magijska zaštita od zla. Ime Krneta davalo se detetu da bi se zaštitilo od krnjavosti, to jest od telesne mane, pa su tako i pogrdni nadimci ostajali „da ne čuje zlo“.