Sve tiho izumire!
U GODINI kada po 37. put obeležava svoj dan, planeta Zemlja celokupnom čovečanstvu ne šalje nimalo optimističku sliku, koju najsnažnije karakterišu narušavanje biološkog i kulturnog diverziteta. Prvi proces podrazumeva veliko izumiranje živih vrsta, 120 hiljada puta veće od normalnog (normalno je da žive vrste nestaju ritmom jedna na svake četiri godine). Jer, samo između 1970. i 2000. godine broj kopnenih i morskih vrsta smanjen je za 30 odsto, a slatkovodnih za 50 odsto.
Dr Aleksandar Petrović, profesor kulturne antropologije, potpredsednik Komiteta “Čovek i biosfera” Nacionalne komisije UNESKO, dopisni član SANU i jedan od onih koji se bore za podizanje svesti o naučnom i kulturnom značaju Milankovićeve teorije promene klime, za “Novosti” kaže:
- Očekuje se da do 2050. godine nestane gotovo jedna trećina živih vrsta u Evropi, a 50 odsto svih vrsta na Zemlji nestaće za stotinu godina, što statistički znači da svakih nekoliko minuta nestaje jedna vrsta. Sve to ukazuje koliko skupo postaje vreme čovekovog življenja na Zemlji.
OVO ilustruju više nego alarmantni podaci: od 228 vrsta šargarepe na kraju 20. veka preostalo je samo 27, koliko i varijeteta rotkvi od ukupno 460 s početka prošlog veka. Salate su sa oko 500 vrsta “spale” na svega 36, a špargle sa 13 na jednu! Sada 60 odsto potreba planete za hranom zadovoljavaju samo tri biljke: pšenica, kukuruz i pirinač.
- Sa izumiranjem živih vrsta nestaje i genetska raznovrsnost, pada genetski potencijal prirode, a pojavljuje se genetska uniformnost, kao najveća pretnja opstanku - objašnjava dr Petrović i dodaje: - Direktna posledica tog procesa je da se svake godine javi jedna nova bolest: od postojećih nastaju opasnije forme, zaraze se prenose brže, pa danas samo 10 procenata ljudi umre prirodnom smrću, a 70 procenata od raznih bolesti
NAŠ sagovornik podseća da je drugi paralelni proces koji obeležava globalnu situaciju na planeti narušavanje kulturnog diverziteta:
- Danas se u svetu govori od 5.000 do 6.000 jezika, ali oko 3.000 jezika je ugroženo ili se nalazi na “umoru”. Pojedini, pak, pokazuju znake “oštećenosti” i suočavaju se sa zamiranjem, pa će u ovom veku nestati oko 90 odsto postojećih jezika.
Možda zvuči čudno, ali kulturni diverzitet najbolje je očuvan na Papua Novoj Gvineji, gde se danas govori čak 847 jezika, zatim u Indoneziji (655), Nigeriji (376), Indiji (309), Australiji (261), Meksiku (230),Filipinima (153).
ZANIMLJIVO je da su najrazvijenije države sa svoje teritorije “istrebile” prvobitne jezike, praveći uglavnom tek bilingvalno društvo i zaklanjajući lingvističku uniformnost ideologijama multikulturalizma.
-Kada povežemo ova dva procesa, koji se obično odvojeno proučavaju, vidimo da planetu danas više od svega karakteriše ugrožavanje različitosti i to jednako na prirodnom i na kulturnom planu- ukazuje dr Petrović.
Dr Petrovićna kraju poručuje:
-Spas je u očuvanju svih oblika diverziteta, zapravo dubinskom preispitivanju polazišta naše civilizacije, koja nas primoravaju da ulazimo u obračun sa prirodom (u kome možemo samo da izgubimo), umesto da tražimo harmoniju sa njom.
UZALUD TEHNOLOGIJE!
BIODIVERZITET i prirodni potencijali (naročito voda) za Srbiju su od ogromnog značaja, jer praktično predstavljaju pravu ulaznicu naše zemlje u 21. vek. Dr Petrović podseća:
- Srbija, naročito njen istočni i zapadni deo, najveći su izvor biodiverziteta u Evropi. Zato treba što više smanjiti ekonomski pritisak na ekološku ravnotežu, jer je sada jasno da je vrednost dobijena očuvanjem biodiverziteta i genetičkih resursa mnogo veća nego ona koja se može dobiti primenom novih tehnologija.
4.850
vrsta biljaka živi u Srbiji,
što je 1,5 odsto svetske flore
51,16%
ribljih vrsta živi u Srbiji,
u odnosu na celu Evropu
Pise: Danijela Kljajić, 21. april 2007