Svako dete bar jednom udareno i izvređano

Rezultati Unicefovog programa "Škola bez nasilja" poražavajući Reč je o preventivnom programu, namenjenom učenicima osnovnih škola, s ciljem da se utvrdi koja su to rizična ponašanja i u kojoj su meri zastupljena

Stravična vest o nedavnoj smrti sedamnaestogodišnjeg Dejana Ribaća iz Jagodine, za koju je osumnjičen njegov drug, čitavu javnost navela je na pitanje koliko su porodica, škola i ostale institucije koje učestvuju u socijalizaciji dece i omladine, zaista spremne i sposobne da se uhvate u koštac sa ozbiljnim problemom nasilja među mladima. Prema rečima Dragane Koruge, konsultanta Unicefa na programu "Škola bez nasilja" školski uzrast je uvek bio povezan sa agresivnim ponašanjem. Udaranje i gurkanje, pretnje, ogovaranja, ismevanje i isključivanje vršnjaka iz grupe, je u svetu u kojem živimo postao trend, tako da ni naša zemlja nije izuzetak.

- "Škola bez nasilja" je preventivni program, namenjen učenicima osnovnih škola, s ciljem da se utvrdi koja su rizična ponašanja i u kojoj meri su zastupljena. Često se ovaj socijalni problem ignoriše, prisutni mirno posmatraju nasilje ili ga podržavaju i čak navijaju. Programom su, osim učenika, obuhvaćeni i roditelji i nastavnici, ali i lokalna zajednica - objasnila je za Glas Dragana Koruga. Ona je dodala da su podaci iz 76 škola u Srbiji, koje su obuhvaćene projektom, poražavajući.

- Rezultati do kojih smo došli, pokazuju da je 65 odsto dece u vreme od tri meseca bilo izloženo nekom obliku nasilja. Od 30 učenika u jednom odeljenju, sedmoro stalno trpi neki oblik verbalnog ili fizičkog nasilja. U anketama koje su sprovedene među učenicima svako je bar jedanput imao prilike da ga nastavnik izvređa, nazove pogrdnim imenom ili udari. Nemoguće je podeliti decu na onu koja se nasilno ponašaju i na onu koja su žrtve nasilja. Mnoga deca spadaju u obe grupe, što ukazuje da postoji komplikovani lanac obostranog agresivnog ponašanja - zaključila je Korugova.

Ispitivanja koja su sprovedena u okviru programa "Škola bez nasilja" pokazala su da među osnovcima prednjači verbalno nasilje, koje često prerasta u fizički obračun sa teškim posledicama.

- Program je započet zbog zabrinutosti građana, koje je najveće u glavnom gradu. Od ukupnog broja škola, 21 je iz Beograda. Nažalost, za program ima veoma malo škola sa teritorije istočne Srbije i Sandžaka i plan je da se za narednu školsku godinu uključi još 50 škola - napomenula je Dragana Koruga.

S. MALIŠIĆ - M. MILADINOVIĆ

SVETSKA ISKUSTVA

Prva sistemska istraživanja sprovedena su 1970. godine, ali je tek 1983. godine Norveška prva započela nacionalnu kampanju za borbu protiv nasilja u školama. Nažalost, tome je prethodilo nekoliko slučajeva samoubistva prouzrokovanih dugom izlaganju nasilnom ponašanju od strane vršnjaka. Od tada i druge evropske zemlje, ali i Amerika, Japan, Australija i Novi Zeland, započele su istraživanja na ovu temu. Paralelno sa istraživanjem eksperti su počeli s razvojem različitih programa za sprečavanje nasilja u školama, u koje su se uključile ne samo škole, već i roditelji, nastavnici, mediji i celokupna zajednica.

Sreda, 23. 5. 2007.  Izvor: Glas javnosti