Sumrak Indijanaca

Izvestaji iz sesnaestog veka o drustvima americkih Indijanaca opisuju ih kao materijalno jednostavne, ali dusevne. Zajednice su male, egalitaristicke, razigrane i borbene. Ljudi u njima su bliski jedni drugima. Prema vidjenima belaca, Indijanci behu “finansijski zaoustali”. Ziveli su u satorima, jeli su voce i divlje zivotinje, nisu imali mnogo imovine. Svake godine, nosili su iste pantalone i cipele. Cak i poglavica nije imao vise od jednog koplja i nekoliko lonaca. Ali, isijavali su zadivljujce mnogo zadovoljstva u svojoj jednostavnosti.

Ipak, samo nekoliko decenija od dolaska belaca, statusni sistem indijanskog drustva se u potpunosti promenio preko kontakta sa tehnologijom i luksuzom evropske industrije. Ono sto je postalo bitno nisu vise bili mudrost i razumevanje puteva prirode vec posedovanje oruzja, nakita, ogledala, prstenja, ogrlica, posudja i alkohola…

Novi entuzijazam nije dosao slucajno. Evropski trgovci su promisljeno pokusavali da probude pohlepu u Indijanaca ne bi li ih motivisali da love zivotinje radi krzna toliko trazenom na  evropskim trzistima.. Od 1690, kako je pisao engleski prirodnjak Dznon Banister, Indijanci zaliva Hadson (Hudson) su uspesno bili od strane trgovaca nagovoreni da “zale mnogo stvari koje ranijenisu imali i koje su im odjednompostale neophodne”.

Na nesrecu, ove nove stvari nisu Indijance ucinile srecnijim. U svakom slucaju radili su sve vise. Izmedju 1739. I 1759. 2000 ratnika plemena Ciroki ubili su prema procenama oko 1,25 miliona jelena da bi zadovoljili potraznju na trzistu. (Jer Indijanci su sada ziveli za trziste – prim. prevodioca).

Iz knjige  Status anxiety, Alain de Botton