Studenti protestvuju zbog najave povećanja školarina

Oko 50 studenata, nezadovoljnih najavom da će na sutrašnjoj sednici Senata Univerziteta u Beogradu biti povećane školarine, ušlo je popodne u zgradu rektorata na Studentskom trgu, u nameri da, u znak protesta, prenoće u hodniku prvog sprata, ispred kabineta rektora.

- Time ćemo izraziti nezadovoljstvo zbog namere Senata da sutra poveća školarinu za najmanje 17 odsto - rekao je predstavnik studentskog protesta Tadej Kurepa, ukazavši da maksimalno povećanje nije određeno, što znači da može biti veće od najavljenog.

- Nećemo blokirati zgradu, tako da će zaposleni moći normalno da rade, kazao je Kurepa i naveo da su, pre odluke da uđu u zgradu rektorata, studentski predstavnici imali sastanak sa rektorom Brankom Kovačevićem i da je "tada došlo do žučnih reči i pretnji rektora da će pojedince lično izbacivati sa fakulteta".

On je za sutra najavio i studentski protest na platou ispred Filozofskog fakulteta, uoči sednice Senata, koja bi trebalo da počne u 13 časova.

Rektori svih sedam beogradskih univerziteta u dogovoru sa ministrom prosvete i sporta Slobodanom Vukasnovićem nedavno su preporučili fakultetima da ne povećavaju školarinu, odnosno da eventualno povećanje svedu u okvire inflacije.

24.04.2007 - 20:15  Izvor: Tanjug / Blic

Senat danas o školarinama

Beograd -- Senat Univerziteta u Beogradu danas raspravlja o cenama studija za narednu školsku godinu.

Sednica se održava u Rektoratu Univerziteta u 13.00, a za sat vremena ranije na platou ispred Filozofskog fakulteta najavljeno je protestno okupljanje studenata u organizaciji grupe Studentski protest 2006/07. jer, kako tvrde, na sednici neće biti razmatrano smanjenje školarina.

Oko 50 studenata, nezadovoljnih najavom da će na sednici Senata biti povećane školarine, juče je ušlo je u zgradu Rektorata na Studentskom trgu u Beogradu, gde su prenoćili.

Organizatori protesta kao povod za okupljanje ističu to što se na sednici Senata neće raspravljati o smanjenju školarina, a što su oni saznali iz materijala za sednicu, do kog su uspeli da dođu.

Prema njihovim rečima, fakultetima se predlaže da se pri određivanju školarina rukovode tržišnim principima, pa će školarine biti korigovane prema stopi inflacije i uvećane 10 odsto za razvoj fakulteta.

Tadej Kurepa, predstavnik protesta, za B92 kaže da ne vidi drugi način borbe sem studentskog samoorganizovanja.

"Mi smo pokušali da idemo na druge načine, međutim, onda pogledate sastav ljudi koji sede u parlamentu univerziteta, studenti koji su tu bili kao predstavnici svojih fakulteta, tu su bili u odelima, s kravatama, koji pokušavaju da izigravaju političare", kaže on.

"Predsednik Studentskog parlamenta je jedan od istaknutih članova Omladine Demokratske stranke, a mi nećemo da budemo partijski pioni. Pokušali smo da idemo razgovorima, pregovorima, a iz toga se iskristalisalo da je najefikasniji metod blokada fakulteta. Jednostavno, to je jedini način da se nadležni nateraju da nešto ispune", kaže Kurepa.

Studenti se slažu da je cena školarine previsoka, ali ne i oko načina kako da se taj problem reši.

Studentska unija Srbije neće podržati protest jer, prema rečima Simona Simonovića iz Unije, ipak postoje i druge metode da se studenti izbore za svoje zahteve. "Mi se zalažemo da se svi ti problemi reše, ali na institucionalni način, kroz studentski parlament, razgovor s Ministarstvom i Univerzitetom", kaže on.

"Ono na čemu insistira SUS jeste da se formiraju javni i jasni kriterijumi formiranja cene školarine. To znači da Ministarstvo objavi koliko svaki fakultet dobija novca, da svaki fakultet objavi koliko dobija novca iz sopstvenih prihoda i da se objasni šta student dobija za to školovanje i za tu škoalrinu koju plaća", kaže Simonović.

Simonović kaže da će Senat na sednici najverovatnije izglasati povećanje školarina od 17 odsto bez limita, što nije u skladu s dogovorom koji su studentske organizacije postigle s rektorom Beogradskog univerziteta i Ministarstvom prosvete. 

Studenti kažu da nemaju ništa protiv da cena bude i tržišna, ako bi to značilo da studenti za to dobijaju kvalitetno obrazovanje i dobre uslove za studiranje, što, kako ističu, sada nije slučaj.

Rektori svih sedam beogradskih univerziteta, u dogovoru s ministrom prosvete i sporta Slobodanom Vukasnovićem nedavno su preporučili fakultetima da ne povećavaju školarinu, odnosno da eventualno povećanje svedu u okvire inflacije.

25. april 2007. | 07:39 | Izvor: B92

Katastrofalna prolaznost na ispitima

Ako ne bi bilo uslovnog upisa godine, više od 80 odsto studenata BU izgubilo bi status budžetskih u sledećoj godini. – Za desetak dana biće gotova „Bolonja 2” – nova izmena nastavnih planova i programa

Prolaznost studenata na ispitima je katastrofalna i ako ne bi bilo uslovnog upisa godine više od 80 odsto studenata izgubilo bi budžetski status u sledećoj godini. Istraživanja pokazuju da je u januarsko-februarskom roku tek oko 16 odsto studenata BU položilo sve ispite predviđene reformisanim planovima i programima. Nisu svi ni prijavili sve ispite, već je to učinio svaki drugi akademac.To su samo neki od razloga zbog kojih se na mnogim fakultetima u Srbiji već priprema „Bolonja 2” – izmena nastavnog plana i programa, iako se na univerzitetima u našoj zemlji već prešlo na takozvani bolonjski režim studija. Uprkos tome, studentima će i ovoga puta biti omogućeno da uslovno upišu narednu godinu i nastave besplatno da se školuju, ako steknu najmanje 40 (ESPB) bodova po novom ili ako polože dve trećine ispita po starom programu. A i oni koji su do sada plaćali školarinu moći će takođe pod pomenutim uslovima da pređu na budžet, da više ne plaćaju školarinu.

– Tako je odlučeno i na Senatu BU, jer za sve nas je Bolonja još nepoznanica. Uče se i profesori i studenti – kaže za naš list dekan Hemijskog fakulteta profesor dr Živoslav Tešić.

– Nije to ništa novo. Tako je bilo i do sada, po starim propisima. A pravni osnov za nastavljanje te prakse nalazi se i u članu sadašnjeg (novog) Zakona o visokom obrazovanju koji ostavlja mogućnost da se stari režim studija primenjuje još dve godine od donošenja novog zakona. Tako će, dakle, moći da se radi samo još ove godine – objasnio je za „Politiku” profesor dr Sima Avramović s beogradskog Pravnog fakulteta, inače član Saveta Univerziteta u Beogradu.

On ističe da su i takozvani samofinansirajući studenti do sada mogli da postanu budžetski akademci, ukoliko daju uslov, odnosno, polože dve trećine ispita, što po novom odgovara sticanju 40 (ESPB) bodova. I to će važiti još samo ove godine.

– Ali već sledeće godine neće biti tako. Da bi se ostalo na jaslama države moraće da se polože svi ispiti i zapravo očisti godina. To će isto važiti i za akademce koji plaćaju školarinu a želeli bi da školovanje nastave o trošku države. Zapravo i po novom Zakonu će studenti koji plaćaju školarinu moći da pređu na budžet i svoje školovanje nastave o trošku države, ali samo ako očiste godine. I to ne svi, što je takođe novina. Da ne bi bilo prekomernog trošenja para iz budžeta, država će, a ne fakulteti, da pravi kvote za njihov upis kao budžetskih studenata na drugu i ostale naredne godine studija. Kvote će se propisivati na osnovu kriterijuma koje prethodno treba ustanoviti. U opticaju su za sada dva kriterijuma – ili prosečna ocena, ili vreme kada se daju svi ispiti. Najverovatnije će se uzeti ovaj drugi kriterijum. Dakle, ko prvi bude očistio godinu prelazi na besplatno školovanje – kaže profesor Avramović.

A na nedavnom sastanku rektora univerziteta u Srbiji sa ministrom prosvete Slobodanom Vuksanovićem ukazano je na slabu prolaznost studenata na ispitima predviđenim novim, reformisanim nastavnim planovima i programima. Rektor BU profesor dr Branko Kovačević je čak ukazao i na činjenicu da mnogi fakulteti nisu dobro odradili reformu i da zbog toga ne mogu da ispaštaju studenti.

– Prolaznost studenata na ispitima je katastrofalna i ako ne bi bilo uslovnog upisa godine više od 80 odsto studenata izgubilo bi status budžetskih u sledećoj godini – ocenio je rektor Kovačević. 

Zato je, između ostalog, i omogućeno studentima da i ovoga puta uslovno upisuju narednu godinu.

Istraživanja pokazuju da je u januarsko-februarskom roku tek oko 16 odsto studenata BU položilo sve ispite predviđene reformisanim planovima i programima. Nisu svi ni prijavili sve ispite, već je to učinio svaki drugi akademac.

Prema analizama prolaznosti akademaca, samo je 1.534 brucoša na BU, od ukupno njih 9.637, položilo sve ispite. Najvredniji su bili „medicinari”. Više od 55 odsto brucoša Medicinskog fakulteta u Beogradu položilo je sve ispite predviđene za taj rok. Među uspešnijim studentima su oni sa Biološkog i Arhitektonskog fakulteta. Na pojedinim fakultetima, poput Hemijskog, Geografskog, Fakulteta bezbednosti, Rudarsko-geološkog, Građevinskog, čak nijedan student nije dao sve predviđene ispite. Pojedini fakulteti, poput Elektrotehničkog, Pravnog, Fakulteta političkih nauka, Filološkog, Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Fizičkog fakulteta, nisu ni dostavili podatke o prolaznosti svojih studenata.

– Tačno je da ni kod nas nijedan student nije u pomenutom roku položio sve predviđene ispite. Sa Studentskim parlamentom smo se dogovorili da nam dostave sve primedbe na nastavni plan i program i na rad na fakultetu. Zatim će se sastati nastavnici sa predstavnicima Studentskog parlamenta, kako bismo videli gde škripi. Želimo da edukujemo i studente i nastavnike u skladu sa Bolonjom. Svi se mi učimo u hodu. Ne mogu se poklanjati ocene, ali se moraju uzeti u obzir sve aktivnosti koje predviđa Bolonja. Već je u pripremi i izmena nastavnog plana i programa. Nazvali smo to „Bolonjom 2”  – veli dekan Hemijskog fakulteta.

„Bolonja 2” biće gotova za desetak dana. Potom će o tom novom nastavnom planu i programu da se izjasni Studentski parlament. Tek potom ide na nastavno-naučna veća fakulteta, a zatim na Senat Beogradskog univerziteta.

Aleksandra Brkić

Politika na Univerzitetu

Univerzitet bi trebalo da bude izuzet od politike, ali se njen posredan uticaj ipak oseća, saglasni su učesnici tribine koju je juče na temu politike i studentske demokratije organizovala Studentska unija Srbije SUS. Povod za razgovor bio je nedavni izbor Nemanje Petrovića, člana Izvršnog odbora Omladine Demokratske stranke Srbije za predsednika Studentskog parlamenta Beogradskog univerziteta.

Profesor dr Branko Kovačević, rektor, rekao je da studenti imaju pravo da se bave politikom kao i svi građani, ali da ne smeju da imaju bilo kakvu funkciju na univerzitetu. Bilo bi mnogo bolje, dodao je on, kada bi umesto stranaka na univerzitet dolazile velike kompanije koje bi zapošljavale studente.

Prema mišljenju profesorke dr Slobodanke Turajlić, Studentski parlament bi trebalo da raspravlja o onome što je najveći studentski problem, a to je podatak da je samo oko 16 odsto visokoškolaca ispunilo ispitne obaveze u prvom semestru, što je, kako je kazala, poražavajući rezultat reformi.

Reagujući na reči Nemanje Petrovića da je „zamrzao” funkciju člana IO Omladine DSS, ona je rekla: „I predsednik i premijer su takođe ’zamrzli’ stranačke funkcije, čime dobijamo sve više ’zamrznutih’. Bojim se da su svi oni to shvatili pogrešno i da su, zapravo, ’zamrzli’ ono što bi trebalo da rade.”

Petrović je ocenio da priča SUS-a o politizaciji Studentskog parlamenta ide na štetu te institucije i na štetu akademaca. Jovo Bakić, asistent na Filozofskom fakultetu, napominje da je borba protiv stranačkog upliva u školstvo osuđena na propast, ali da se taj uticaj može ograničiti i da je ostavka, a ne zamrzavanje funkcija, jedan od načina za to.

A. Lj. M.

Studenti upali u Rektorat

Rektor Branko Kovačević tvrdi da neće doći do povećanja školarina za 17 odsto

Oko 50 studenata Beogradskog univerziteta upalo je juče u zgradu Rektorata zahtevajući da razgovaraju sa rektorom profesorom dr Brankom Kovačevićem, tvrdeći da imaju informacije da će se u narednoj školskoj godini cena studija povećati za 17 odsto, što nije u skladu sa preporukom Ministarstva prosvete.

– Studenti se pozivaju na stav Saveta Beogradskog univerziteta da se visina školovanja mora povećati za sedam odsto, koliko iznosi inflacija, i da dodatno povećanje preko toga može biti 10 odsto. Ipak, posle preporuke ministra prosvete Slobodana Vuksanovića odustalo se od ovoga – izjavio je posle sastanka sa studentima prof. dr Branko Kovačević.

On je studente, koji su ušli u njegov kabinet, nazvao „samoorganizovanom grupom ljudi koja uporno izbegava da se za svoje zahteve bori kroz institucije”, pre svega kroz nedavno formiran Studentski parlament.

– Ja ne mogu ništa više da učinim jer ja ne određujem visinu školarina. Rektorat može samo da preporuči savetima fakulteta da ne podižu naknade – podsetio je rektor Kovačević.

Neplanirani sastanak odigrao se u neakademskoj atmosferi, koju je rektor nazvao „ucenom”, a učenici protesta tvrde da im je profesor pretio.

– Ponavljamo da cene školovanja ne smeju da rastu i da moraju da se utvrde jasno kriterijumi za određivanje visina školarina. Umesto toga, rektor nam je pretio da će nas izbaciti sa fakulteta – istakao je Tadej Kurepa, student Fizičkog fakulteta.

Za danas je najavljen još jedan studentski protest ispred Filozofskog fakulteta, a u 13 časova je sednica Senata BU na kojoj će biti reči o upisnoj politici u narednoj školskoj godini.

J. S.

[objavljeno: 25.04.2007.]