Studenti: Novi protest
Slučaj je hteo da na desetogodišnjicu studentskog protesta 96/97, ponovo otpočne pobuna grupe studenata na Filozofskom fakultetu, ovoga puta pod motom "dole školarine". Pobunjeni studenti kažu da je reč o "poslednjoj šansi da se zaustavi bahato ponašanje uprave fakulteta". Istina, i prethodnih godina su se studenti bunili zbog sve viših školarina, ali protesti su se brzo gasili, a onda su ih čekale još "bezobraznije i nerazumnije" školarine. Primera radi, upisnina na Filozofskom fakultetu za 2003/04. godinu za samofinansirajuće studente iznosila je 45.000 dinara. Prošlog oktobra, školarina je iz nekog razloga narasla na 69.000, a 2006. iznosi 86.000 dinara. Od ove godine i budžetski studenti će isto kao samofinansirajući obnovu godine, praktično, samo mogućnost polaganja ispita, plaćati 27.000 dinara. Jasno je što država neće da finansira ponavljanje godine, ali nije jasno kako je uopšte moguće da jedan student tako mnogo košta društveni fakultet. Studenti Filozofskog fakulteta vole da se porede sa, na primer, studentima hemije koji vežbaju u laboratorijama za koje se zaista mora izdvojiti veliki novac, ali čije su školarine znatno niže. Samofinansirajući studenti Filozofskog praktično studiraju po cenama koje važe na privatnim univerzitetima, ali pod znatno drugačijim uslovima.
Kuda odlazi naš novac, s pravom se pitaju studenti Filozofskog. Za svojih 86.000 dinara oni očekuju makar da imaju dostupnu ispitnu literaturu, po čijoj je obimnosti ovaj fakultet inače poznat. Kako sada stvari stoje, studenti tvrde da biblioteke na tom fakultetu mogu da ponude "tri knjige na sto studenata", iscepane, i to u čitaonicama u kojima nema mesta za učenje. Fotokopiranje i koričenje obimne literature samo je jedan od studentskih dodatnih izdataka. Pošto ga ne vide u knjigama, studenti očekuju da svoj novac bar negde prepoznaju i čude se zašto su učionice tako davno krečene, zašto su radijatori razvaljeni, a stolovi i stolice izgleda da nisu menjani od osnivanja ovog fakulteta.
Peticiju za smanjenje školarine za tri dana potpisalo je oko 1700 studenata, a kada su "pobunjenici" otišli kod ministra prosvete Slobodana Vuksanovića dobili su odgovor da su izmanipulisani i da Ministarstvo nema veze s njihovim problemom te da se obrate dekanu svog fakulteta. Kada su otišli kod dekana Filozofskog fakulteta dr Aleksandra Kostića, on im je rekao da podržava njihove zahteve i uputio ih na adresu Ministarstva finansija da se, ako mogu, izbore za povećanje budžeta fakultetu. U protivnom, ako bi smanjio školarine morao bi da zatvori fakultet. Prema rečima studenata, dobili su i savet da ne talasaju mnogo pre referenduma i izbora. Zahtev studenata da umesto četiri prosečne plate ili 86.000 dinara, godina studija košta četiri minimalne plate ili 35.000 dinara, kao i zahtev da administrativni troškovi na fakultetu pojeftine 50 odsto, ni državne ni fakultetske vlasti još nisu ozbiljno razmatrale. Pingpong studentima između ministra prosvete i dekana Filozofskog fakulteta još traje i trajaće dok se protest ne razvodni ili dok nekome, odnosno studentima, ne prekipi. Šta bi se dogodilo ako bi svi samofinansirajući studenti odlučili da bojkotuju upis pod ovogodišnjim uslovima? Da li bi stvarno dekan zatvorio Filozofski fakultet?
Problem visokih školarina prisutan je i na drugim fakultetima, najpre tamo gde postoji veliko interesovanje za upis. Zakon slobodnog tržišta, kakvo je naše univerzitetsko, nalaže da svaki fakultet može odrediti školarinu s obzirom na interesovanje, a ono je najveće na arhitekturi, medicini, pravima i svim društvenim fakultetima. Otuda ne čudi što se plate profesora sa ovih pojedinih fakulteta kreću između 100.000 i 200.000 dinara. Za to vreme, plate profesora manje popularnih fakulteta, na kojima je upisan mali broj samofinansirajućih studenata, kao što su Mašinski ili Rudarsko-geološki, kreću se oko 50.000 dinara. Razlozi za povećanje školarina, pogotovo na društvenim fakultetima, koji za studente inače imaju minimalne troškove, nikome do kraja nisu jasni, ali sva je prilika da se upisnine najviše odlivaju u profesorske plate. Država to toleriše, jer šta lepše poželeti može od mirnih i zadovoljnih profesora, naročito onih sa društvenih fakulteta.
Ivana Milanović