Štrajk miliona Grka, cela zemlja u blokadi
Milioni radnika širom Grčke stupili su juče u generalni 24-časovni štrajk, najveći u protekle tri decenije, a u Atini i Solunu je došlo do sukoba policije i demonstranata. Blokada mediteranske zemlje organizovana je uoči današnjeg glasanja parlamenta o nacrtu zakona, koji preti da ošteti milione budućih penzionera. Iako Atina već danima ne funkcioniše normalno, život u grčkoj prestonici juče je u potpunosti stao, a na ulicama su izbili sukobi policije i demonstranata. Tokom protesta, policija je bila prinuđena da koristi suzavac protiv grupe demonstranata, koji su zgradu parlamenta na trgu Sintagma gađali „Molotovljevim koktelima“. Na desetine hiljada Atinjana izašlo je na ulice, dok se u Solunu okupilo oko 8.000 nezadovoljnih građana.
Predstavnici dva vodeća radnička sindikata, državni (ADEDI) i privatni Generalna konfederacija radnika Grčke (GSEE), koji predstavljaju dva miliona radnika, rekli su da je reč o najvećem javnom okupljanju od 1974. godine i povratka demokratije u zemlju.
Na grčkim aerodromima otkazana su gotovo sva poletanja i sletanja. Zaposleni u Elektrodistribuciji su već dve nedelje u štrajku. Isključivanje struje su se u početku odvijala na dva sata bez najave, što je dovelo je do panike među građanima. Ljudi su ostajali zaglavljeni u liftu, životi pacijenata u bolnicama, koji su priključeni na aparate, bili su ugroženi. Ulice širom Grčke prekrivene su đubretom, koje zaposleni u gradskoj čistoći danima ne skupljaju.
Nastava je obustavljena i u školama i na univezitetima, dok su bolnice primale samo hitne slučajeve. I moćna novinarska unija je prekinula sa radom, pa u Grčkoj nije bilo vesti ni na radiju ni na televiziji.
Štrajkovi, koji imaju za cilj da upozore konzervativnu vladu premijera Kostasa Karamanlisa, koji želi da sprovede korenite reforme, najavljeni su i za naredne dane.
Karamanlisova vlada već dugo je pod pritiskom da sprovede reforme dugovima opterećenog socijalno-penzionog sistema, kojem preti kolaps za 20 godina zbog starenja populacije i niskog nivoa nataliteta. Za isplatu se izdvaja 13 odsto ukupnog nacionalnog dohotka, a taj iznos mogao bi da poraste na 25 odsto do 2050, tvrde u Ministarstvu finansija Grčke.
**20.03.2008