Srbija zatrpana najlon kesama
Pored puta ih ima toliko da ih cinično zovu „bele rade”. – Kese su zabranjene u San Francisku i Bangladešu, poseban porez uveli su Irska, Tajvan, Francuska, Velika Britanija... Procena je da se u Srbiji godišnje upotrebi oko milijardu i po tankih najlon kesa. Većina završi na otpadu, ostatak visi po krošnjama drveća ili je razbacan na zelenim površinama, obalama reka i jezera... Pored puta ih ima toliko da ih cinično zovu „bele rade”. Kada bacamo tanke najlon kese i ne pomislimo koliko one štete nanose okolini, jer proces raspadanja traje po nekoliko desetina godina.
Anđelka Mihajlov, profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je predložila da se zabrani proizvodnja tankih najlon kesa. Pobunili su se proizvođači, pa se, zasad, odustalo od te ideje. Ali, kako ističe, međunarodnim propisima zabranjena je proizvodnja tankih najlon kesa kojima je Srbija zatrpana. Ona predlaže da se plastične kese zamene platnenim torbama ili plastičnim mrežama koje mogu da se upotrebljavaju više puta.
Mihajlov navodi akciju prikupljanja najlon kesa koju su organizovali ambasadori životne sredine u Čačku. Izvedena je pokazna vežba tako što su učenici doneli sve najlon kese koje su našli u svojim kućama. Učenicima smo održali predavanje o štetnosti tih kesa po okolinu.
Početkom šezdesetih najlon kese osvojile su svet. Međutim, danas su one postale veliki problem. Gradske vlasti San Franciska uvele su zabranu upotrebe plastičnih kesa u velikim samoposlugama i apotekama. Tako je ovaj grad postao prvi u Americi u kojem se ne mogu upotrebljavati tanke plastične kese, javio je Glas Amerike. U prodavnicama prehrambene robe potrošačima treba da ponude izbor isključivo između papirnih kesa koje mogu da se recikliraju ili kesa od nove vrste plastike koja se lako razlaže.
Novija istraživanja su usmerena na takozvanu biorazgradljivu plastiku. U pitanju je plastika koju mogu da razgrade mikroorganizmi, bakterije i gljivice koje obitavaju u našoj životnoj okolini.
Pre nekoliko godina u Bangladešu je takođe zabranjena upotreba plastičnih kesa. Ova zabrana usledila je nakon otkrića da plastične kese zapušavaju drenažni sistem, što je izazivalo poplave, posebno na niskoj nadmorskoj visini. Sem, Bangladeša mnoge zemlje, među kojima Irska i Tajvan, uvele su zabranu ili poseban porez na plastične kese. I više desetina zemalja, od Kine do Finske, Francuske, Velike Britanije, kreće u borbu za smanjivanje broja iskorišćenih najlon kesa, uvođenjem dažbina na njihovo korišćenje., Irska je, na primer, odredila cenu kese od 15 centi što je dovelo do smanjenja njihovog korišćenja za 95 odsto, a vladi donelo milione dolara za realizaciju ekoloških projekata. Na Tajvanu, gde većina prodavnica naplaćuje 34 američka centa za kesu, njihova upotreba je smanjenja za 80 odsto.
Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, primećuje da je javnih površina koje nisu zatrpane najlon kesama sve manje. On predlaže da se širom Srbije organizuje akcija čišćenja zelenih površina od najlon kesa i drugog otpada, a mogu da je izvedu učenici osnovnih i srednjih škola, studenti i volonteri. Rezultati ovakve akcije bili bi očigledni: nestaje otpad – ostaju čiste zelene površine.
Kakva je situacija u oblasti propisa? Mihajlov kao pozitivan pomak ističe to što je 2003. godine doneta Nacionalna strategija upravljanja otpadom. Po toj strategiji trebalo je doneti vrlo važne zakone o upravljanju ambalažnim otpadom, zatim opasnim otpadom i uopšte o načinu tretiranja svih vrsta otpada i otvaranju reciklažnih centara. Ti zakoni se trenutno nalaze u skupštinskoj proceduri.
Nada Kovačević
[objavljeno: 04.07.2007.]