Srbi vole kapitalizam

Posle duge i naporne radne sedmice i oko 50 sati provedenih na poslu dvadesetpetogodišnji Miloš P. jedva čeka vikend. Nada se da će imati vremena da se naspava i druži sa prijateljima. Već godinama, kako kaže, veruje da će savladati umor, napetost i loše raspoloženje. Očekuje da će pobediti zaboravnost, koja mu sve češće stvara probleme. Međutim, život ga je već bezbroj puta demantovao. Celi vikend mu prođe u spavanju i već prvog dana na poslu je mrzovoljan. Prema istraživanjima Instituta za zaštitu zdravlja „Dr Milan Jovanović Batut“ Miloševu sudbinu u Srbiji deli više od polovine stanovništva. Rezultati do kojih se došlo pokazuju da je kod nas oko 62 odsto stanovništva nervozno. Svaki deseti građanin je pod stresom tako visokog intenziteta da ne može da ga kontroliše. Posledice su takve da veliki broj ljudi pati od poremećaja sna i ima depresivne simptome. Istovremeno u našoj zemlji u porastu je broj osoba koje koriste sredstva za smirenje, a alkohol se koristi tri puta više nego mleko. Prema analizi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje među najtraženijim lekovima u Srbiji i dalje su medikamenti koji „smiruju napetost, opuštaju mišiće i centralni nervni sistem“. Prošle godine u apotekama je izdato 1.897.546 recepata za „bromazepam“ i 1.646.626 recepata za „bensedin“. Miloš kaže da mu se čini kao da je jedna cela generacija pod sedativima:

• Stres je ovde postao način života. Svuda se oseća napetost. Ljudi su stalno pospani i zaboravni. Dešava mi se da se noćima budim sav u znoju. Strah me je da sam nešto zaboravio.

U ilegalnim radionicama radi pola miliona ljudi

Rade tajno. I po 18 sati dnevno. Ponekad ne znaju ni za koga, niti smeju da pitaju. Često im ne bude ni plaćeno. Niti imaju, niti smeju nekome da se požale. Ovo je životni lavirint preko najmanje pola miliona ljudi u Srbiji, stalnih „ilegalaca“ koji za poslodavca odrađuju posao u svojim kućama, improvizovanim radionicama.

U stalnom strahu od inspekcije, žene koje „rade u ilegali“ najčešće se bave industrijskim šivenjem delova ili celih proizvoda, što za domaće što za strane firme, muškarci proizvode u radionicama delove za mašine... Mesečna zarada u proseku je između 150 i 200 evra.

• Sa potpisivanjem sporazuma o bescarinskom izvozu nemamo više kvote za izvoz tekstilne robe, što je za druge zemlje i strane proizvođače bilo zeleno svetlo da dođu ovde i angažuju naše ljude. Ako se ovakvo stanje kod nas nastavi, ljudi koji neprijavljeno rade za poslodavca biće robovi - kaže za „Blic“ Majda Sikošek, glavni koordinator udruženja