Spasavanje imena redova Fara

Ćerka i unuka vojnika pogubljenog zbog kukavičluka traže posthumnu amnestiju

Jedna davnašnja pogibija iz Prvog svetskog rata predmet je spora pred sudom u Londonu čiji bi ishod mogao da dovede do posthumne amnestije i skidanja ljage sa imena vojnika, redova Harija Fara, streljanog zbog kukavičluka, nakon što je u teškom psihičkom stanju odbio da se vrati na front. Po savremenim merilima, njegovo ponašanje bi ukazivalo na to da je on, zapravo, zbog dugotrajne izloženosti bombama pretrpeo posttraumatski stresni poremećaj ( takozvani 'šel - šok' ), što već decenijama pokušava da dokaže njegova ćerka, a ove nedelje je prvi put i britanski ministar odbrane Džon Rajd pokazao spremnost da razmotri takvu mogućnost, zabeležio je 'Tajms'. Neizbežno, cela priča dobija novo značenje kroz ratna iskustva i traume današnje generacije mladića iskušavanih u Iraku i u tome je njena tragična univerzalnost.

Hari Far iz Londona, pripadnik Drugog bataljona jorkširske regimente, upućen je na zapadni front odmah po izbijanju rata 1914. godine. Proveo je u rovovima dve godine, preživeo užas bitke na Somi ( najkrvavije u Velikom ratu ), a posle toga zapao u teško psihičko stanje, bio čak i lečen, pet meseci proveo u bolnici, bez rezultata.

Odbijajući da ponovo ide na prvu liniju, pretpostavljenima je rekao: 'Jednostavno, ne mogu više', navodi autentičan detalj Bi-Bi-Si. Far je izveden pred preki sud i osuđen po kratkom postupku, a da sud čak nije ni imao uvid u njegovu zdravstvenu dokumentaciju. Streljanje je izvršeno u zoru 16. oktobra 1916. godine. Prethodno, osuđenik je odbio da mu se stavi povez preko očiju. Imao je samo 25 godina.

'Umro je za svoju zemlju i umro je kao hrabar čovek, gledajući u oči one koji su pucali u njega', govori njegova ćerka Gertruda Haris (92). Žig sramote osećala je celog veka, mada je od nje dugo skrivana prava istina o tome kako je izgubio život njen otac koga nikad nije upoznala.

U 40. godini otkrila je porodičnu tajnu i od tog trenutka, pre pola stoleća, posvećena je misiji koju sada nastavlja njena ćerka, a Farova unuka Dženet But. I sada su možda nadomak cilja. Pošto je ministar odbrane zimus odbio da posthumno amnestira Fara, one su se žalile. Na ročištu pred apelacionim sudom, u ponedeljak, Rajdovi advokati rekli su da je ministar spreman da preispita svoju raniju odluku, kao i da se sastane sa Farovom porodicom, što je u medijima protumačeno kao najava amnestije.

Ukoliko Faru bude oprošteno, makar i sa zakašnjenjem od 90 godina, to neće značiti samo spasavanje vojničke časti usamljenog pojedinca, već će neizbežno predstavljati uvod u novo listanje ratnih hronika. Mnogo je porodica u Britaniji obeleženih 'neslavnom smrću' predaka. Hari Far bio je jedan od 306 vojnika Velike Britanije i Komonvelta u Prvom svetskom ratu izvedenih pred streljački vod zbog kukavičkog ponašanja, odbijanja naređenja ili dezerterstva. Streljani vojnici sahranjivani su na neobeleženom mestu, a njihovim udovicama bile su uskraćene vojničke penzije.

Kaznenog streljanja je bilo i u drugim armijama, u francuskoj vojsci čak 600 vojnika je pogubljeno od 1914. do 1918. godine, ali Farova porodica ističe da su svi ti mladi vojnici kasnije kolektivno amnestirani, a slično su postupile i druge zemlje ( Nemačka, Novi Zeland ). Hrabrost, kukavičluk, izdajstvo ili patriotizam predstavljaju ionako, kao što mi ovde jako dobro znamo, krajnje relativne kategorije. Jasna i konačna samo je smrt a u velikoj meri i činjenica da su pogubljeni mladići i sami bili žrtve brutalnosti rata i svojih komandi.

D. Dragić

( Politika )