Razmatranje Predloga zakona o radu
Poslodavac će pre otkaza ugovora o radu zaposlenom morati da dostavi pismeno upozorenje, predviđeno je Predlogom zakona o radu, koji je na dnevnom redu današnjeg vanrednog zasedanja Skupštine Srbije. Upozorenje treba da sadrži osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Poslodavac je dužan da upozorenje dostavi na mišljenje i sindikatu čiji je zaposleni član.
U slučaju otkaza ugovora o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu – do 10 godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca kod koga je zaposleni utvrđen kao višak, za svaku navršenu godinu rada kod tog poslodavca najmanje trećinu zarade.
Za preko 10 godina provedenih u radnom odnosu kod istog poslodavca – zaposleni stiče pravo da za svaku navršenu godinu rada kod tog poslodavca dobije najmanje četvrtinu zarade zaposlenog.
Ukoliko je zaposlenom prestao radni odnos zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, poslodavac ne može da zaposli novo lice na tim poslovima u roku od šest meseci.
Pre isteka ovog roka, prioritet u zapošljavanju ima lice kojem je prestao radni odnos.
Sporna pitanja između poslodavaca i zaposlenog mogu se rešavati sporazumno pred arbitrom, pri čemu je rok za pokretanje postupka tri dana, a arbitar donosi odluku u roku od deset dana.
Za vreme trajanje arbitraže zaposlenom radni odnos miruje, s tim da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog, zaposleni ili predstavnik sindikata čiji je član može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 90 dana, od dana dostavljanja rešenja odnosno saznanja za povredu prava.
Budući da važećim Zakonom o radu nije regulisano zasnivanje radnog odnosa direktora što je stvaralo određene nejasnoće u praksi, novi zakon propisuje da direktor može da zasnuje radni odnos zaključivanjem ugovora o radu na neodređeno ili određeno vreme.
U slučaju da direktor nije zasnivao radni odnos, međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora, uključujući i pravo na naknadu za rad, uređuju se ugovorom, koji sa direktorom zaključuje upravni odbor.
Dužina godišnjeg odmora je sa sadašnjih 18, povećan na najmanje 20 radnih dana i može da se koristi kao i do sada u dva dela, s tim što prvi deo mora trajati najmanje tri nedelje, predviđeno je Predlogom zakona o radu.
Višak zaposlenih poslodavac je dužan da reši donošenjem programa kojim se određuju i kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih, sredstava za rešavanje njihovog socijalno-ekonomskog položaja i rok u koje će biti otkazan ugovor o radu.
Program donosi upravni odbor i dostavlja ga na mišljenje reprezentativnom sindikatu i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje.
Republička organizacija nadležna za zapošljavanje dužna je da dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spreče ili na najmanju meru ograniče otkaz ugovora o radu, odnosno obezbedi prekvalifikacija, dokvalifikacija, samozapošljavanje i druge mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.
Poslodavac je dužan da razmotri i uzme u obzir predloge organizacije nadležne za poslove zapošljavanja i mišljenje sindikata i da ih obavesti o svom stavu.
Zarada zaposlenog ne može biti niža od minimalne zarade koja se utvrđuje odlukom Socijalno-ekonomsko saveta osnovanog za teritoriju Srbije.
Na nepoštovanje odredaba zakona predviđene su kazne u zavisnosti od značaja njihovih povreda. (Tanjug)