Rast temperature topi "srpski Sibir"

Globalno otopljavanje sve više pogađa i našu zemlju Najveći porast temperature vazduha u Srbiji beleži se upravo u Timočkoj Krajini, od 0,7 stepeni Celzijusovih na godišnjem nivou

ZAJEČAR - Naziv "srpski Sibir", koji je Timočka Krajina dobila baš zbog klimatskih prilika koje u njoj vladaju, izgleda da je sve manje aktuelan jer je protekle zime sneg na ovim prostorima padao samo tri-četiri dana, dok se snežni pokrivač na zemlji zadržao samo dva dana.

Sibirski ciklon nije protutnjao preko Timočke Krajine, a u drugoj polovini decembra i u januaru srednja temperatura je bila osam stepeni u plusu, što se ne pamti u poslednjih 30 godina. Zaječar je 20. januara ove godine, na praznik Svetog Jovana Krstitelja, kako su preneli domaći i strani mediji, bio najtopliji grad u Evropi.

- Tokom godine na ovim prostorima beležimo velika kolebanja temperature. Sve ovo je u najvećoj meri posledica globalnog zagrevanja zemlje. Međutim, na ekstremne temperaturne vrednosti, u svakom slučaju, utiče konfiguracija terena. Negotinska nizija je planinama Deli Jovan i Stol odvojena od ostalog dela Srbije.

- Zbog te odvojenosti, kao i najmanje nadmorske visine u čitavoj Srbiji od 45-47 metara Timočka Krajina ima specifičnu klimu koja se razlikuje od ostale krajeve Srbije. Velike akumulacije "Đerdap" 1 i 2 takođe utiču na klimu ovog kraja. Najveći broj sunčevih zraka koji kao na ogledalo padaju na vodu akumulacija se odbijaju i u atmosferi nailaze na prljavštinu, a onda mogu da nastupe ili velike suše ili obilne padavine. To se obično dešava periodično, kaže Časlav Rajković, osmatrač na meteorološkoj stanici u Zaječaru.

Najveći porast temperature vazduha u Srbiji beleži se upravo u Timočkoj Krajini, od 0,7 stepeni Celzijusovih na godišnjem nivou. U Timočkoj Krajini je došlo do smanjenja padavina za čak 140 mililitara na godišnjem nivou za 50 godina. To je najveći trend smanjenja padavina u Srbiji.

- Tokom godine je sve više dana sa temperaturama iznad 25 i 30 stepeni, što utiče na porast srednje godišnje temperature. Uočeno je i smanjenje broja ledenih i mraznih dana, kao i dana sa snegom. Najviša temperatura u Zaječaru od 42 do 43 stepena Celzijusovih zabeležena je 1999. godine, u vreme pomračenja Sunca.

U zimskom periodu, kada oblačnost sa padavinama dođe sa Sredozemlja i Atlantika, Timočka Krajina ostaje bez snega, dok je centralna Srbija već pokrivena snežnim pokrivačem. Obrnuto, kada vetar i hladan talas naiđu sa istoka i severoistoka, Timočka Krajina dobija sneg ranije od ostalih delova Srbije.

U zimskom periodu ovde najčešće duva zapadni i severozapadni vetar koji dolazi preko Homoljskih planina. Uvek je hladan i donosi iznenadne i obilne padavine. Poznat kao gornjak, ovaj vetar je značajan u letnjem periodu i vreme često zavisi od njega. Košava takođe često duva zimi i donosi višednevne padavine snega. Zbog velike razlike u klimi Timočke Krajine od drugih delova Srbije, mnogi tvrde da za ovaj kraj više važi vremenska prognoza koju daju susedi Bugari, nego ona koja se čuje iz Beograda.

SLAVICA MARKOVIĆ (SINA)

Ponedeljak, 11. 6. 2007.