Privatizacija Bgd. vodovoda sve blize

Stranci merkaju vodu

KOMPANIJA koja na koncesiju preuzme „Beogradski vodovod” moraće da „izbroji” najmanje 500 miliona evra. Toliko je, naime, potrebno da se izgradi kanalizacija i obnovi vodovodna mreža. Privatnici će zidati i neophodno postrojenje za preradu otpadnih voda, čiji su „temelji” na papiru još od 1976. godine. Gradski menadžer Bojan Stanojević ne krije da su se u trku za beogradsku vodu uključile multinacionalne firme iz Nemačke, Francuske, Engleske... - Strane kompanije imaju interes da ulažu kod nas, jer je porez na profit svega deset odsto - naglašava „kućepazitelj” Beograda. - Studija opravdanosti o načinu uvođenja privatnog partnera u „Vodovod i kanalizaciju” biće završena do polovine jula. Naši zahtevi su jasni. Koncesionari u narednih 25 godina, na koliko će biti zaključen ugovor, moraju ulagati u infrastrukturu. Zahtevaćemo da cenu vode kontroliše Grad, ali i da zaposleni u „Vodovodu” učestvuju u raspodeli profita. Očekujemo, takođe, da se sačini i dobar socijalni program za višak radnika, ali i usavršavanje onih koji ostaju. Sve što privatnik izgradi posle isteka ugovorenog roka postaće vlasništvo Grada.

Stanojević se nada da će tender biti raspisan sredinom sledeće godine. Privatnici bi, tako, „ušli” u „Vodovod” početkom 2007. godine, a krajem iste krenule bi i prve investicije.

• Pre dolaska strane kompanije Grad će najverovatnije restrukturirati preduzeće - najavljuje Stanojević. - Ne želimo da privatnik za otpremnine izdvoji milione evra. Pametnije je da taj novac uloži u obnovu vodovodnog sistema. Za izgradnju kanalizacije u narednih deset godina biće izdvojeno 400 miliona evra, dok će za cevovode „otići” 100 miliona evropskih novčanica. Pošto u Beogradu ne postoji tretman otpadnih voda neophodno je da se izgradi i postrojenje za njihovu preradu. Ideja je da se postojeći izlivi u Dunav i Savu zatvore, te da se glavnim kolektorom od Ušća sprovedu do Velikog Sela, gde će, verovatno, biti „reciklaža” zagađenih voda. Postrojenje će koštati od 100 do 300 miliona evra, zavisno nod toga za koju varijantu se odlučimo. Nameravamo, takođe, da izgradimo i dva manja uzvodno od Makiša.
  Za gradskog menadžera priče o paprenim cenovnicima po dalasku inostranog kapitala - „ne piju vodu”. On uverava da će Grad kontrolisati cenu vode i da će se ona, prateći životni standard, postepeno povećavati.

• Cena vode bi tek za deset godina mogla da bude evro po kubiku, tako da su neozbiljne najave nekih dušebrižnika da će one odmah po dolasku privatnika biti upetostručene - podvlači Stanojević. - To je profitabilna cena, a istovremeno obezbeđuje i investicije. Proizvodnja kubika vode sada košta pola evra, a njena cena je 0,40 evra. „Vodovod”, dakle, ima za plate, ali im je potreban novac za investicije i održavanje. Građani su, inače, spremni da plate više, ali pod uslovom da prvo dobiju kvalitetnu uslugu i da im porastu zarade. Napominjem da je više od 80 odsto Beograđana za uvođenje privatnog partneta u „Vodovod i kanalizaciju”

Stanojević tvrdi da se iza otpora dela zaposlenih i rukovodstva u „Vodovodu” prema privatnom kapitalu krije strah za sitne privilegije. Gradski menadžer je ubeđen da po dolasku stranaca neće biti krađa, akolhola na radnim mestima, korišćenja građevinskih mašina za privatne poslove...I upravo to, kaže, pogađa one koji su protiv koncesionara.

• Oni koji pošteno rade i žive od svoje plate nemaju razlog da se boje od privatog partnerstva. S druge strane, kada dođu privatnici neće se dešavati da građani čekaju po sat vremena da dobiju vezu kako bi prijavili kvar ili da gube živce u redovima, ako žele da reklamiraju račune za vodu - zaključuje Stanojević.

DVE FAZE

POSTOJI mogućnost da koncesioni ugovor teče u dve faze, pri čemu bi prvi korak bio izgradnja kanalizacione mreže - kaže Stanojević. - Druga etapa podrazumeva da Grad i budući koncesionar zajednički raspišu tender za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda. I upravo je tu dilema, da li da radimo sve odjednom ili po fazama. Bilo bi možda naivno da privatnog partnera i budžet odmah opteretimo sa 300 miliona evra, koliko bi koštalo postrojenje, a već za pet godina ćemo imati pristup fondovima Evropske unije.

ČVRSTI UGOVORI

• SA budućim koncesionarima vezaće nas čvrsti ugovori - napominje Stanojević. - Ako privatni partner ne bude ispunjavao ugovorene obeveze, odmah sledi prekid saradnje. Naša sreća je što smo uspeli da sagledamo kako partnerstvo funkcioniše u drugim gradovima sveta. Uvideli smo i greške, pa sam ubeđen da nam se neće desiti propusti kao u Buenos Ajresu ili Manili.

S. JANjIĆ - M.BABOVIĆ 27.05.2005, 18:53:24