Polovina umrlih stradala od infarkta
BEOGRAD - U Srbiji se stalno povećava broj osoba sa kardiovaskularnim poremećajima, što za posledicu ima pucanje krvnih sudova srca i mozga.
- Istraživanja urađena krajem prošle godine pokazuju da od 100 umrlih stanovnika 54 umire od kardiovaskularnih oboljenja, a 46 od svih drugih bolesti - kaže prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg u Kliničkom centru Srbije. - Pre pet godina na ovoj klinici operisano je godišnje 300 pacijenata, dok je sada taj broj uvećan čak šest puta. Tako umesto da se liste čekanja smanjuju srazmerno povećanju broja operacija, one se povećavaju. Već sada imamo situaciju da operacije na srcu zakazujemo za mart iduće godine. Ista je situacija i u klinici na Dedinju i u Kamenici.
Oboljeva sve više mladih
On kaže da se starosna granica obolelih pomera.
- Granica koja je ranije bila 60 i 70 godina, sada se spušta na 40 i 50. Najmlađi pacijent koga smo operisali od angine pektoris imao je 25 godina. Samo na ovoj klinici, operisali smo 500 pacijenata od 40 do 50 godina. Skoro smo imali pacijenta od 18 godina sa klasičnim simptomima infarkta. Nažalost, ta granica je sve niža i niža i veoma zabrinjavajuća.
Naši ljudi su veoma neodgovorni prema sopstvenom zdravlju, smatraju stručnjaci. I tek kad više nisu sposobni da normalno funkcionišu, kad ih pritisnu neizdrživi bolovi, oni odlaze kod lekara da traže pomoć.
- Kada se napravi poređenje sa patologijama pacijenata u zapadnim zemljama, situacija je sledeća: kod nas od 100 pacijenata 90 su u teškom stanju, sa krvnim sudovima difuzno obolelim, a samo deset su sa "normalnim" oštećenjima. Rezultati pacijenata zapadnih zemalja su obrnuti, tako da od 100 pacijenata 90 odsto su "normalni" pacijenti sa lokalizovanim promenama, a 10 odsto su sa teškim oštećenjima - kaže dr Ristić.
Prema njegovim rečima, brojni su činioci koji utiču na krvne sudove.
- Da li će oni biti zdravi ili bolesni zavisi od nas samih. Svaki čovek je odgovoran za stanje svojih krvnih sudova. Treba, pre svega, držati pod kontrolom nivo holesterola, šećera u krvi, krvni pritisak, telesnu težinu. Treba izbegavati, koliko je god to moguće, stresne situacije, posebno one svakodnevne koje su veoma opasne! LJudi često umiru iznenadnom smrću. Za njih se obično kaže "šta mu bi odjednom, bio je zdrav kao dren".
Naši ljudi su nemarni
- U tom slučaju ne može se govoriti o "zdravom" čoveku. Nikako. Iznenadna srčana smrt u poslednjih dvadesetak godina zaokuplja pažnju stručnjaka i naučnika, jer se pokazalo da godišnje u Americi oko pola miliona ljudi umire iznenadnom srčanom smrću. To je frapantan podatak. Mi u Srbiji nemamo te podatke, ali na obdukcijama tih pacijenata se pokazalo da su imali značajne koronarne bolesti koje se odnose na suženje krvnih sudova. Ta suženja mogu biti u različitim procentima i na bazi tih prethodnih suženja, nastalih, uglavnom, od povećanje holesterola u krvi, jakog stresa, duvanskog dima do prekomerne i neadekvatne ishrane - objašnjava dr Ristić i dodaje da suženje od 75 odsto za nekoliko minuta može da se poveća na 100 odsto.
Ako je u pitanju neka velika arterija, onda će nastupiti smrt, a ako je u pitanju neka manja, bolesnik će doživeti klasični infarkt pa se hitnom hospitalizacijom može spasti.
S. ZEČEVIĆ (SINA)