По мери независног сељака

Без промена у структури наше пољопривреде нема уласка у ЕУ, што нимало неће бити лако, али од тога ћемо касније имати само користи Већ са првим ставовима и циљевима које она и њен тим намеравају да постигну тек предоченом Стратегијом пољопривреде Србије, министарка Ивана Дулић-Марковић постала је непопуларна у једном делу овдашњег аграра. Разлог за то је што овај документ предвиђа да „мезимци” државне политике неће бити комбинати и пољопривредна предузећа, као што је то било деценијама уназад, већ комерцијална породична газдинства, како их ресорни министар прецизно назива у новом стратешком документу.

У интервјуу за „Политику” Ивана Дулић-Марковић каже да је идеја стратегије, пре свега, да наша пољопривреда постане конкурентна, да се развију сеоска подручја, али и да се направи систем који ће пољопривреду увести у ЕУ. „Све време смо мислили на добре пољопривреднике, оне који знају да раде и имају визију. Њима ћемо пружити прилику да дођу до ресурса и да то остваре. Не можемо све усрећити. Свако мора да се поузда у своје способности, па тек онда да тражи помоћ од државе. До сада је држава стварала илузију да је свезнајућа, па кад погреши ником ништа, никада се није извинила пољопривреднику, нити их исплатила за то што их је погрешно саветовала. Нисмо подлегли притиску да у стратегију уносимо статистику или бројеве – о томе колико чега би требало да се сеје или извози. Можда је то наивно или политички неискусно, али сматрам да људима треба рећи истину.

По чему ће земљорадници препознати да ви рачунате баш на њих?

– По томе што сва средства из аграрног буџета иду њима – за субвенције, за кредите, сва средства која се буду давала за промену структуре ове производње иду њима. Иначе, све наше секторске анализе су показале да су највећи проблеми финансирање и тржиште у смислу питања где је оно.

Да ли комбинати имају разлога да зазиру од стратегије?

– Да. Јер, неће моћи да раде као што су радили. Они функционишу по систему тражи кредит, па репрограм, па отпис, и тако укруг. Стално раде са губитком, а ми зато што су повезани и са државом, не можемо да дођемо до података о њиховој задужености. Уколико су спремни да се реконструишу имаће подршку, наравно, али ако наставе овако неће имати привилегије из буџета. Због досадашњих и нису заинтересовани за приватизацију, а с друге стране, овако гломазне нико неће да их купи.

Да ли је листа оних који се опиру променама с њима завршена?

– Нажалост, не. Ту су прерађивачи, задруге, старе и нове приватне, а однедавно и разни организатори производње који су, уствари, промућурнији и имућнији земљорадници који искоришћавају то што сељаци немају пара па им репроматеријале које им дају „на зелено” наплаћују вишеструко скупље. Ту је главна зарада поменутих, не у томе што су репу или пшеницу платили оволико или онолико. То је оно што „једе” пољопривреду.

Имате ли начина да срушите овај систем?

– То морамо да урадимо, а такву смо и стратегију направили. Зато смо и релативно много пара дали за краткорочне кредите, да земљорадник има пара да сам купи оно што му треба и буде независан. Други је начин да се произвођачи удруже и направе свој монопол. Већ смо помогли такве пројекте. За две хладњаче смо, на пример, бесповратно дали половину потребних средстава.

Како ћете пољопривредницима, који су се и до сада тржишно понашали, јер су на то били принуђени, помоћи да нађу тржиште и буду што конкурентнији?

– Тако што ћемо им пружити максимум информација. Већ смо направили систем тржишних информација који је на нашем сајту, а који пољопривредне станице на терену штампају и дају земљорадницима. Са пратећим документом стратегије о конкурентности наших производа, а показало се да су по цени и по квалитету конкурентни малина, семенски кукуруз, грашак, кукуруз шећерац и још око 60 других производа. Тиме им на други начин шаљемо поруку чиме да се баве. Такође, унапредићемо систем ветеринарске и фитосанитарне управе, а даћемо и новац за едукацију. Сви који у овом смислу имају добре пројекте могу да конкуришу, јер нам је циљ да направимо добру инфраструктуру.

Зашто су припреме наше пољопривреде за улазак у ЕУ политички циљ стратегије?

– Морамо да извршимо промене у структури наше пољопривреде, јер у противном нема ништа од уласка у ЕУ. Корист од тога је велика. Цене пољопривредних производа ће порасти што се види из искуства нових чланица, а имаћемо и приступ њиховом буџету. Ми треба да направимо систем да добијемо њихове паре. Пољаци су, на пример, директно за газдинства добили 2,8 милијарди евра чиме су, а и тамо је било много отпора променама, схватили шта им значи чланство у ЕУ.