Pet puta „ne” za NE
Koji su to postojeći razlozi protiv gradnje nuklearnih elektrana u Srbiji?
Prvo, pre nego što se i pomisli na izgradnju prve nuklearne elektrane, morala bi da se napravi temeljna naučna studija potreba Srbije za električnom energijom u sledećih, bar, 40 godina, koliko iznosi radni vek nuklearne elektrane, tj. Drugih mogućih izvora energije: hidro, ugalj, gas, biomasa, tople podzemne vode, sunce, vetar i drugi i mera smanjenja neracionalnog korišćenja energije.
Drugo, mi se i dalje nalazimo na politički trusnom području. Na njemu bi, kao i na svakom drugom takve prirode, Ujedinjene nacije morale da zabrane gradnju nuklearnih elektrana i drugih postrojenja visoke radioaktivnosti. Živimo u svetu organizovanog međunarodnog terorizma u kojem diverzija na nuklearnu elektranu može da uzrokuje strahovite posledice.
Treće, Srbiju bi već samo jedna nuklearna elektrana dovela u političku i ekonomsku zavisnost, tj. u stanje ucenjenosti na dugi niz godina. Mi ne možemo da pravimo nuklearno gorivo, niti da prerađujemo ono isluženo. Nuklearni otpad nemamo gde da odlažemo, a da ozbiljno ne ugrozimo našu životnu sredinu. Dovoljno je da kažem da taj problem još ni Amerika nije rešila. Zbog toga u njoj i sada vlada moratorijum na gradnju novih nuklearnih elektrana.
Četvrto, mi ne raspolažemo ljudima od struke koji bi mogli da rukovode i rade na nuklearkama. Snage novijih postrojenja iznose 1.000 i više megavata, tj. 100 i više puta su veće od snage nekadašnjeg RA reaktora u „Vinči"! Na osnovu postojećih saznanja o problemima odlaganja visokoradioaktivnog otpada „Vinčinog"eksperimentalnog reaktora RA i njegovog dekomisioniranja, možemo da zamislimo kako bi izgledale odgovarajuće stostruko veće tegobe s nekom „ekonomski isplativom"nuklearnom elektranom. Još niko ne zna koliko bi moglo da košta njeno dekomisioniranje (rastavljanje) i koliko dugo bi ono trajalo u našim uslovima. Upravo sada prisustvujemo porođajnim mukama prepakovanja isluženog nuklearnog goriva „Vinčinog"reaktora na čemu, po mom mišljenju, radi grupa ljudi nedoučenih tom ozbiljnom i opasnom poslu.
Peto, poslednje i, možda, najvažnije. Trenutno našu najslabiju „kariku"predstavlja odsustvo neophodnog morala i odgovornosti za preduzimanje rizičnog iskoraka u domen nuklearne energetike. Ko bi posle svega što se desilo sa istinom o zračenju u našoj zemlji u vreme černobiljske katastrofe i posle nje mogao da poveruje da ćemo se odgovorno ponašati posedujući nuklearne elektrane. Setimo se da smo nedavno bili svedoci iznošenja „kapitalnih ideja"o razbijanju „Vinče", o nekoj „zelenoj Vinči". A zatim, skorije, urušavanja značaja nauke u Srbiji i izostanka podrške već godinama. Posledice toga predstavljaju katastrofalan odliv mladih stručnjaka u inostranstvo, zatvaranje katedre za tehničku fiziku na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na kojoj su školovani naši „nuklearci"!
Vladimir Ajdačić