Pentagon će bombardovati hakere

Po novoj strategiji, kompjuterska sabotaža koja dolazi iz inostranstva biće smatrana „činom rata”.

Vašington – Hakerski napad na kompjuterske sisteme u SAD biće ubuduće smatran činom rata i Pentagon će biti spreman da po potrebi uzvrati i tradicionalnom vojnom silom, elementi su prve formalne sajber-strategije Amerike, čije je detalje, pozivajući se na anonimne izvore, ekskluzivno objavio jučerašnji „Volstrit džornal”.

Nova strategija, čiji će principi, ali ne i detalji, zvanično biti obelodanjeni idućeg meseca, prvi je pokušaj da se aktivno predupređuju sve veći upadi kompjuterskih provalnika – hakera – u važne kompjuterske sisteme, administrativne, korporacijske i vojne, što ima potencijal da izazove velike poremećaje i nanese ozbiljnu štetu.

Proteklih dana na udaru je bio „Lokid Martin”, jedan od velikih liferanata napredne vojne tehnologije za američke oružane snage. Napad je, kako se saopštava, zaustavljen, ali je smatran dovoljno važnim i potencijalno opasnim da je o tome brifovan i predsednik Barak Obama.

Najava nove strategije Pentagona svakako je u funkciji upozorenja, jer se polazi od osnovanog uverenja da veliki hakerski napadi na ključne kompjuterske sisteme nisu mogući bez neke vrste institucionalne podrške država iz kojih ti upadi dolaze.

„Ako vi oborite našu elektrodistributivnu mrežu, mi ćemo možda udariti raketom po nekom od dimnjaka vaših elektrana”, citirao je „Džornal” neimenovanog oficira Pentagona.

Jedna od najvećih kompjuterskih provala u istoriji, dostava digitalnih arhiva Pentagona i Stejt departmenta organizaciji „Vikiliks”, nije međutim bila delo spoljnog hakerskog napada, neko unutrašnja diverzija jednog nezadovoljnog američkog vojnika. To ipak ne znači da državni sistemi nisu stalna meta hakera, koji su dosad najveći upad uspeli da izvrše 2008, provalivši najmanje u jednu od supertajnih mreža američke vojske.

Najava zvanične sajber-strategije, bar prema onome što je o njoj svakako namerno procurilo, ne nagoveštava kako će ona odgovoriti na neka delikatna pitanja, a pre svega na ono najvažnije: kako, s obzirom na prirodu kompjuterskih mreža, nedvosmisleno utvrditi odakle napad dolazi. Drugo je šta će biti kriterijumi na osnovu kojih će se zaključiti da je naneta šteta „čin rata”, da bi se opravdalo uzvraćanje vojnim sredstvima.

Prema onome što nagoveštava najtiražniji američki dnevnik (dva miliona primeraka), dokument Pentagona ima oko 30 strana poverljivog i 12 javnog teksta. Jedan od njegovih zaključaka jeste da je ratno pravo – niz ugovora i konvencija koje ga čine – primenljivo i na sajber-prostor. To se obrazlaže velikom zavisnošću ratne mašinerije (ne samo američke) od informatičkih tehnologija, koje su, uostalom, danas i ključni deo ekonomske infrastrukture svake zemlje.

Strategija, kako je opisuje „Volstrit džornal”, ukazuje i na neophodnost da se američka doktrina sajber-ratovanja sinhronizuje sa savezničkom, što je već donekle insitucionalizovano u NATO-u, kada je prošle godine odlučeno da će sajber-napad na jednu članicu pakta automatski pokrenuti proceduru „zajedničkih konsultacija”. Takve situacije dosad nije bilo.

Najavu nove strategije za „Džornal” je komentarisao vazduhoplovni general i profesor prava da Djuk univerzitetu Čarls Danlap, čije je mišljenje da je „sajber-napad u suštini podložan istim pravilima kao i svaki drugi, pod uslovom da izaziva iste posledice”. „SAD će morati da (pre uzvraćanja) pokažu da je sajber-oružje proizvelo dejstvo isto kao ono koje bi izazvao konvencionalni napad.”

Po Džejmsu Luisu, stručnjaku za kompjutersku bezbednost iz Centra za strateške i međunarodne studije, koji je i savetnik Obamine vlade za ovu oblast, razlog za uzvraćanje trebalo bi da budu dimenzije štete – stvarne ili pokušane – koje izaziva sajber-napad. Ako bi na primer kompjuterska sabotaža imala ekonomski učinak uporediv sa onim koji bi donela pomorska blokada, to bi bio čin rata koji opravdava uzvraćanje.

Čak i u slučaju da hakeri nisu deo ratne mašine neke države, ona će, ako napad dolazi sa njene teritorije, biti proglašena odgovornom na sličan način kao što bi bila odgovorna ako bi sa njenog tla bio organizovan neki teroristički napad. Paralela je utočište koje je talibanski režim u Avganistanu pružao Al Kaidi, što je bio razlog za američku intervenciju i okupaciju ove zemlje posle terorističke diverzije od 11. septembra 2001.

Najopasnija i još najkontroverznija sajber-diverzija danas je dejstvo virusa „staksnet” koji je onesposobio kompjuterski sistem iranskih nuklearnih postrojenja i usporio njegovo napredovanje ka atomskom oružju. Tom virusu se ne zna poreklo, ali u opticaju su pretpostavke da je delo Izraela, kome su u tom poduhvatu pomogle SAD.

Hakeri su u poslednjih 30 dana uspešno provaljivali u nekoliko korporacija, uključujući tu i japanski „Soni”, dve najveće banke u Južnoj Koreji, kao i jednu veliku firmu koja opslužuje američke korporacije.

Napadu na „Lokid Martin” ovde je izazvao istinsku uzbunu, uz informaciju da je šteta koja je tom prilikom naneta „sasvim mala”.

M. Mišić

Politika / 01.06.2011.

Karzai: NATO rizikuje da postane "okupaciona" snaga

KABUL - U do sada najoštrijoj reakciji na bombardovanje civila u Avganistanu, avganistanski predsednik Hamid Karzai je zabranio dalje bombardovanje civilnih ciljeva i rekao da "NATO rizikuje da postane okupaciona snaga", dok je Alijansa saopštila da su vazdušni udari na kuće neophodni i da će se nastaviti.

Predstavnica NATO Oana Lungesku rekla je da će NATO nastaviti koordinaciju sa avganistanskim snagama bezbednosti u vazdušnim napadima.

"Ovi napadi su i dalje neophodni, ali se izvode i biće izvedeni u koordinaciji sa avganistanskim snagama bezbednosti", istakla je ona.

U ljutitom saopštenju povodom civilnih žrtava Karzai je međutim, saopštio da će, ukoliko se vazdušni udari na avganistanske domove nastave, strane trupe pod vođstvom SAD postati "okupaciona snaga".

Avganistanske vlasti tvrde da je u napadu na dve kuće u južnoj provinciji Helmand u subotu ubijeno 14 civila i to većinom dece.

Karzai je podsetio na avganistansku istoriju "sa okupacionim snagama" poput Sovjetskog Saveza i ponovio da je bombardovanje domova običnih Avganistanaca od sada "zabranjeno," preneo je AFP.

"Ukoliko se posle saopštenja avganistanske vlade da su vazdušni udari zabranjeni oni nastave, to više neće biti snage koje se bore protiv terorizma već okupacione snage", rekao je Karzai napominjući da je "istorija svedok kako se Avganistanci bore sa okupacionim snagama."

Njegov odnos sa Zapadom je poslednih godina sve zategnutiji upravo zbog civilnih žrtava.

Tanjug | 31. 05. 2011.

Libijska vlada: NATO ubio 718 civila

TRIPOLI - Od početka NATO bombardovanja 19. marta, u Libiji je ubijeno 718 civila, saopštila je danas vlada te zemlje.

Portparol vlade Musa Ibrahim kazao je da je, po dosadašnjim podacima, od početka vazdušnih udara pa do 26. maja povređeno 4.067 civila, od čega 433 teže, preneo je Rojters.

NATO je do sada poricao da je u vazdušnoj intervenciji poginuo veliki broj civila, a stranim izveštačima u Tripoliju nisu predstavljeni dokazi za brojku koju su navele libijske vlasti, navela je britanska agencija.

Međunarodna vojna intervencija u Libiji započela je 19. marta, u skladu sa Rezolucijom 1973 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, u kojoj je naglašena potreba za zaštitom života civila u zemlji, a NATO je komandovanje operacijom preuzeo krajem marta.

Tanjug | 31. 05. 2011.