Palio sam se na slike Duška Dugouška u ženskoj odeći

Na mapi ljudske seksualnosti ima ekstremno nepoznatih teritorija, od fantazija o divovskim ženama i robotskog fetišizma, do valjanja u prehrambenim proizvodima i seksa s igračkama. Krznaški perverznjaci vole da imaju seksualni odnos sa plišanim životinjama, pa se oblače u krznene kostime, sa strateški raspoređenim rupama, koje im omogućavaju da realizuju svoje fantazije.

Vođenje ljubavi sa smešnim likovima iz crtaća kao što je Duško Dugouško preraslo je u pravi pokret krznofila. Fanovi seksa sa vevericama, pticom trkačicom ili irvasima Deda Mraza sem Internet sajtova i sajber igara imaju i svoje kongrese, parade, vikend sastanke i letnje kampove, na kojima mogu da žive život junaka iz crtaća do mile volje i punom brzinom.

Oni koji u svojim seksualnim fantazijama idu do kraja zovu se „furvets", ili krznaški perverznjaci i seksaju se u konceptualnom skladu sa likom koji su odabrali. Psiholozi privlačnost krznaških fetiša objašnjavaju vraćanjem u svet dečije nevinosti, u kome je igranje dozvoljeno, a pravila odraslih ne važe. Osim toga, životinjski likovi iz crtanih filmova vrlo su zgodni za prikazivanje preteranih emotivnih i psihološki uvrnutih stanja.

U svetu crtaća nema osećanja krivice ni posledica, sve je dozvoljeno i moguće. Ogromne uši, pahuljasti repovi i sjajni nosevi, pokazuju želju i namere na način koji odraslima naprosto nije primeren. Životinjske osobine se koriste i da se stvore seksualni stereotipi poput pokornog zeca ili prepredene lije.

„Ljude privlači erotika krznaša jer je govor životinja direktan, a i oslobođeni ste ljudskih pritisaka", objašnjava umetnik Džeremi Bernal.

Robert Kramb, autor legendarnog Mačka Frica, kaže da je u mladosti masturbirao na slike Duška Dugouška u ženskoj odeći.

Drugim rečima, nije nimalo slučajno što je maskota časopisa „Plejboja" upravo zečica.

Na mapi ljudske seksualnosti ima ekstremno nepoznatih teritorija: od fantazija o naduvavanju tela i divovskim ženama, preko seksa s plišanim igračkama i valjanja u prehrambenim proizvodima, do robotskog fetišizma.

Egzotičan seks ne dešava se samo na bajkovitim turističkim destinacijama, on je u glavama ljudi od Srbije do Tokija, a neki od njih su od svoje devijacije napravili „rialiti šou".

„Ako negde postoji torta, imam neodoljivu želju da sednem u nju. Zbog mene su štrajkovali klovnovi sa rođendanskih zabava, jer se valjam u slatkišima, pokazujem grudi i sramotim njihov posao. Nešto nije u redu sa tim ljudima", kaže Daki Dulitl, avangardna umetnica iz Njujorka.

U psihologiji i seksologiji strasti prema objektima označavaju se kao parafilije i predstavljaju skup istrajnih, intenzivnih fantazija, nagona ili oblika ponašanja koji obuhvataju seksualno uzbuđenje.

Fetišizam je parafilija koja se ispoljava usmerenošću seksualnog interesovanja na seksualne i neseksualne delove tela, fizičke ili psihičke karakteristike osobe ili na razne nežive predmete i objekte kao što su ženska odeća i obuća a posebno grudnjaci, gaćice, čarape, marame, cipele i čizme.

Na jednog takvog fetišistu naletela je japanska policija u Jokahami i uhapsila Kacija Miijakea (46). Inspektori su u njegovom stanu pronašli 2.500 gaćica koje je osumnjičeni 10 godina krao gde god je stigao. Najdraže gaćice ovaj fetišista je oblačio ili držao ispod madraca, a ostatak kolekcije bio je razbacan po celom stanu.

Stručnjaci kažu da muškarac sa inače neupadljivim seksualnim interesovanjima može da pojača seksualno uzbuđenje nošenjem ženskog donjeg veša. Kod ekstremnih parafilija osoba ne može da doživi seksualno uzbuđenje u odsustvu fetiša. Takav muškarac bi najviše više voleo da nosi ženski donji veš tokom seksualne aktivnosti.

Slučaj kradljivca i kolekcionara gaćica naveo je mnoge da ga okarakterišu kao ludaka, a njegove podvige u krađi donjeg veša opisuju kao manijakalne, iako sama strast koju je ispoljio uopšte nije unikatna.

U knjizi „Tajni svet Džonija Depa" autor iznosi pikantne detalje o slavnom glumcu koji je tumačio ulogu Eda Vuda, netalentovanog reditelja koji voli da oblači ženske gaćice i koji je, navodno, i posle snimanja nastavio sa tom praksom.

Međutim, za razliku od japanskog lopova većina fetišista uopšte ne izaziva pažnju. To su mahom dobro vaspitani ljudi koji svoju fiksaciju smatraju normalnom i legalnom. Ovo je i zaključak Međunarodne konvencije fetišista održane u Amsterdamu, gde se učesnici ni po čemu nisu razlikovali od posetilaca nekog drugog događaja.

Zloglasni autor „kraš" (crush) filmova Džef „Buba" Vilensija voli da snima u krupnom planu i pokazuje odvratne prizore žena, bosonogih ili u cipelama sa visokim stiklama, kako gaze po insektima i crvima. Dok većina ljudi nije ni čula za ovakve „kraš" filmove u Velikoj Britanji su proglašeni za opscene, a oni koji ih distribuiraju rizikuju sudsku tužbu.

Međutim, ne izazivaju sve fetišističke grupacije jezu i gađenje. Poneki, poput opsesivnih pripadnika takozvanih „balonskih zajednica", imaju i određen stepen humora. Radikalno su podeljeni na one koji erotski uživaju u bušenju balona i na one koje muči teskoba i na samu takvu pomisao. Na Interentu postoje čak i suparnički veb sajtovi i virtuelne sobe za ćaskanje, gde ove dve nepomirljive grupe raščišćavaju račune.