Pad u „ruski” otpad

Radnik Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, Dragiša Lukić (58) u ponedeljak je pao u bazen sa radioaktivnim otpadom sa poklopca iznad bazena, koji je umesto četiri oslonca imao samo tri. Reč je o neodržavanju opreme, zbog čega je, za sada, izrečena usmena zabrana upotrebe platforme dok se ne dovede u tehnički ispravno stanje. Ovo je za juče za „Politiku” rekao Bogoljub Tanasić, gradski inspektor zaštite na radu. Nesreća u „Vinči”, kako saznajemo, inspekciji nije bila prijavljena. „Za pad radnika u bazen sa radioaktivnim otpadom saznali smo juče, iz dnevne štampe. Dva inspektora su izašla da obave uviđaj – Marija Stepanić, diplomirani elektroinženjer i Aleksandar Tomanić, diplomirani mašinski inženjer”, rekao je Tanasić i dodao da će više detalja o slučaju iz „Vinče” biti poznato posle uviđaja koji je u vreme zaključenja našeg lista još bio u toku.

Završne analize i dodatna merenja kontaminiranosti Lukićevog organizma, koji je u ponedeljak upao u bazen sa radioaktivnim otpadom, su u toku. Kako saznajemo od Tatjane Maksin, pomoćnika generalnog direktora Instituta, pomoću VBC uređaja izmerena je kontaminacija Lukićevog celog tela. Prvi rezultati, prema njenim rečima, ukazuju na to da ozbiljnije kontaminacije nije bilo.

Lukić je upao u bazen, dubine šest metara, sa vodom u kojoj se na dubini od metar i po nalazi burad od posebnog materijala napunjena radioaktivnim otpadnim gorivom, odnosno cezijumom 137.

Ovo otpadno gorivo, kaže Maksinova, već se dugo nalazi u „Vinči”. Radioaktivni otpad je trebalo da se još krajem osamdesetih godina prošlog veka vrati u tadašnji Sovjetski Savez. Međutim, zbog raspada SSSR-a i drugih minulih događaja, u vezi sa tim, to nije bilo moguće uraditi.

„Redovno se u Institutu rade merenja otpadnog goriva i osim cezijuma 137, drugog radioaktivnog materijala ne bi trebalo da bude. Radioaktivni otpad u Rusiju nije isporučen kada je trebalo jer nije bilo moguće ispoštovati postignute ugovore”, objasnila je pomoćnica generalnog direktora Instituta.

Ovo je, prema njenim rečima bio nesrećan slučaj. Sreća je, rekla je da je Lukić posle pada u bazen ostao na površini, kao i da je bio priseban i znao da pliva.

„Lukić je pao sa platforme koja se nalazila iznad bazena sa radioaktivnim otpadom. Postavljao je stalke za planirani eksperiment i jedna karika je popustila. Na sreću, nije se povredio, ostao je priseban i plivao po površini. Po njegovom izlasku iz bazena postupljeno je po propisanoj proceduri, odnosno obavljena je dekontaminacija. On je istuširan i poslat na dalje analize i merenja ozračenosti organizma. Utvrđeno je da značajne kontaminacije nije bilo. U toku su dodatne analize i merenja, posle kojih će biti poznato više detalja o zdravstvenom stanju Lukića”, objasnila je Tatjana Maksin.

Maksinova je dodala i to da će biti obnovljen postupak za prebacivanje radioaktivnog otpada u Rusiju, kao i da očekuje da će se taj problem rešiti u narednih godinu do dve dana.

Sa druge strane, mišljenje Radomira Kovačevića, inspektora za radiološku zaštitu u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu, je da u ovom slučaju nije reč samo o radionukleidu, cezijumu 137. Kako je za naš list Kovačević objasnio, u kontejner za radioaktivno gorivo u Institutu „Vinča”, odlaže se i drugi radioaktivni materijal.

„Institut za nuklearne nauke „Vinča” je jedini za SCG ovlašćen da drži kontejner-sarkofag za odlaganje radioaktivnog otpada. U njega se odlažu svi mogući radionukleidi, a ne samo cezijus 137”, naglasio je Kovačević i dodao da je ovaj radionukleoid široj javnosti poznat posle havarije u Černobilju. On je podsetio i na „maler” koji se u „Vinči” dogodio 1958. godine, kada je usled havarije ozračeno šest radnika.