Novi grip čovekovih ruku delo
London - Nova vrsta gripa nije posledica samo zaraženih životinja i nepredvidljivog ponašanja mikroorganizama, nego i čovekovih ruku delo i uzrok širenja zaraze treba tražiti i u masovnoj proizvodnji mesa, piše britanski Tajms.
Ljudi su su skloni da ovu epidemiju virusa H1N1 posmatraju kao nezaustavljiv prirodni događaj koji dolazi "odozgo", a u stvari "nema ništa prirodno u ovom obliku bolesti, jer ona potiče od zloupotrebe prirode", navodi list. Dnevnik navodi da su virusolozi pre šest godina upozorili da postoji mogućnost da se vrlo brzo razvije tip gripa H1N1, koji se pojavio u Meksiku, dok je u Americi prošle godine objavljen izveštaj o patogenim izmenama u industrijskim pogonima za proizvodnju mesa. Godinu dana pre toga agencija UN za hranu predvidela je da će rizik od prenosa bolesti sa životinja na ljude rasti sa sve intenzivnijom životinjskom proizvodnjom. Ovi virusi su, piše list, rezultat načina na koji se ophodimo prema životinjama samo da bi se povećala proizvodnja i dobit. Velike moderne svinjske i živinske farme širom sveta, idealni su inkubatori za bolesti i mnogi naučnici smatraju da mutacija virusa može direktno da se poveže sa intenzivnim modernim poljoprivrednim tehnikama. Patogeni elementi se lako šire kod oslabljenih životinja koje su natrpane u skučene prostore i stvaraju se novi i opasni tipovi virusa koji mogu da se prenose na ljude, dodaje list. "Stvorili smo okruženje u kojem i blagi virus može brzo da se razvije u mnogo patogeniji i zarazniji oblik", piše Tajms. Tokom poslednje pojave ptičjeg gripa, vlade i živinska industrija su požurili da okrive migratorne divlje ptice i mala poljoprivredna dobra za širenje bolesti, ali sada se vidi da je živina na malim gazdinstvima bila znatno otpornija na virus za koji je utvrđeno da potiče sa velikih industrijskih farmi. Malo se posvećuje pažnje masovnoj proizvodnji mesa i opasnosti koje ono ima po ljudsko zdravlje, kao i činjenici da su se ljudske navike u poslednjih nekoliko decenija drastično promenile. Ljudi danas jedu više mesa nego ikad, zahvaljujući novim tehnikama uzgoja, niskim svetskim cenama žitarica i globalnoj mreži distribucije. Prosečan Kinez je 1965. jeo četiri kilograma mesa godišnje, dok danas konzumira 54 kilograma. Broj životinja na planeti uvećao se za skoro 40 odsto u posledjnih 40 godina. Industrijska proizvodnja hrane je neophodna da se nahrane gladni ljudi širom sveta, ali to treba uraditi tako da se ne stvaraju nove bolesti, zaključuje Tajms.