Нова шанса за приватнике
Време ће показати да је економски програм за идућу годину један од најрадикалнијих још од Анте Марковића, уверен је српски министар финансија Млађан Динкић. Истина, свестан је и изазова који предстоје у његовој реализацији: „Први је да ли ћемо успети да обуздамо плате како не би прескочиле достигнути плафон продуктивности, а други да ли ћемо јавни сектор успети да реструктуришемо тако да он постане профитабилан”. Али министар је и искључив – предложеном нема алтернативе и влада је способна да га спроведе. Признаје да је „у почетку било лутања”, али да је након неколико месеци уходавања, „ова влада сада коначно постала озбиљна”. Буџет, као окосницу новог економског програма, карактерише антиинфлаторним и развојним.
– Антиинфлаторни је, јер је укупна јавна потрошња са више од педесет одсто БДП у претходном периоду и 46,1 процената у овој години (593 милијарде динара) смањена на 45,5 одсто БДП или 670 милијарди динара, а буџетски дефицит са прошлогодишњих четири сведен на 1,4 одсто БДП. Развојни је, не по томе колико је средства у буџету намењено јавним инвестицијама (мада се и државна улагања у инфраструктуру увећавају), већ по томе што се смањивањем јавне потрошње отвара простор за снижавање пореза и приватне инвестиције. А њих ће бити све више.
Најавили сте преусмеравање опорезивања са зарада на потрошњу, али не и на колико растерећење грађани и привреда могу да рачунају.
– Ускоро ћемо парламенту предложити пакет измена пореских закона који ће донети многе новине. Пре свега, сви послодавци који у 2005. повећају број радника биће на годину дана потпуно ослобођени плаћања 14-процентног пореза на зараде за новозапослене. Намера нам је да мотивишемо послодавце да пријаве што више радника и прикажу њихове стварне плате. Тиме ћемо смањити сиву економију, повећати буџетске приходе и отворити простор за даље пореско растрећење.
Уз то, паушалцима ће се порез на доходак од самосталних делатности смањити са 14 на 10 одсто. Олакшице су предвиђене и за регистроване пољопривреднике: порез на катастарски приход се неће наплаћивати за 2004. и 2005. годину, а регистрованим пољопривредницима који су добијали субвенције или кредите преко рачуна, та примања неће улазити у основицу за опорезивање дохотка. Укинуће се акцизе на дизел-гориво за тракторе, грађевинске машине и бродове (сада износе 17 динара) и то за количине неопходне за обављање редовне делатности. Више се не би опорезивао промет хартија до вредности нити држање акција (задржава се порез на капиталну добит при промету акција).Укида се и такса за припејд кориснике мобилних телефона.
Укидање једних мора се надоместити другим приходима. Не ризикујете ли да попуна буџета иде теже. Посебно јер се сумња да прелазак на опорезивање додате вредности није баш најбоље припремљен.
– Први јануар дочекујемо спремни. Све правилнике смо завршили на време, софтвер је тестиран и долази последња фаза логистичке припреме царине и пореске управе. Увођење ПДВ знатно ће смањити обим сиве економије и повећати буџетске приходе. Нисмо ишли са мегаломанским пројекцијама. Очекујемо већи од конзервативно пројектованог раста прихода од ПДВ-а, тако да се може догодити да у другој половини године акумулирамо чак и резерве. Такође, приватизациони приходи би требало да буду три пута већи од осам милијарди потребних за учешће у покрићу дефицита. Седам милијарди овог вишка већ је опредељено за измирење половине старог дуга пензионерима.
Највећи буџетски издатак – више од 80 милијарди динара – и следеће године биће трансфери фондовима социјалног осигурања, пре свега пензионим. Међутим, ниједном речи ових дана нисте поменули реформу пензионог система?
– Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања биће нижи четири одсто, али су они, истина, велика ставка. Дефицит у фондовима ПИО је највећи макроекономски изазов, али се он не може решити у једној години. То ће бити једна од најважнијих активности у периоду 2005–2007. Завршили смо закон о добровољном пензионом осигурању који би ускоро требало да се нађе у скупштинској процедури.
Пролетос сте доста гласно најавили смањивање фондовских трошкова за чак 10 милијарди динара.
– Сумњали смо на веће цифре. Међутим, ревизија је показала да је реч о око милијарду динара потенцијалних уштеда, што није мало, али не и онолико колико сам очекивао у први мах.
Мада су смањење, укупне субвенције и даље премашују 30 милијарди динара. До када ће држава субвенционисати губиташку привреду?
– Субвенције ћемо задржати све дотле док се та предузећа не приватизују или не оду у стечај. Смањивањем субвенција (овога пута два одсто укупних расхода) ми их притискамо да брже решавају свој статус и нађу стратешке партнере. План нам је да се у наредној години приватизација покрене у тридесетак великих друштвених система са листе за реструктурисање. Мислим да металски комплекс, с обзиром на повољна кретања на светском тржишту, има велике шансе да следеће године изађе из дугорочне кризе.
Најкрупнији залогај су јавна предузећа. Увек кад су власти најављивале њихово реструктурисање, постојала је сумња у озбиљне намере да се то истера до краја.
– Ја сам увек озбиљан у ономе што најављујем. Коначно долази време да се профитабилност јавних предузећа не заснива на сталном повећању цена које намећу грађанима, већ на повећању њихове ефикасности. У реструктурисању ће се кренути од одвајања споредних од основних делатности, а приоритет у наредној години биће побољшање пословања ЕПС-а, железнице, НИС-а и Јата.
Најавили сте и контролу плата у јавним предузећима. До сада је постајала уредба о ограничењу масе зараде, али је сви нису поштовали.
– Истина, Јат је, рецимо, прекршио ту уредбу у јулу ове године. И он је класичан пример како једно предузеће које је потенцијално профитабилно, због лошег вођења, може да западне у проблеме, да озбиљно нагризе свој капитал. Изменама Уредбе омогућићемо Министарству финансија контролу унапред. Нећемо давати сагласност за исплате плата мимо плана који ће влада утврђивати. Јер, маса зарада у јавним предузећима премашила је 30 милијарди динара, што је око половине укупног платног фонда за више од 220.000 запослених у српској администрацији и јавним службама који примају буџетске плате.