Nemačka: Deutsche Telekom špijunira svoje zaposlene
Posle afere sa Lidlom, Špigel otkriva da je i Deutsche Telekom unajmio bivše zaposlene Štazija kako bi kontrolisao svoje radnike. Već par godina u nazad, Nemačka počinje da se osvrće na svoju blisku prošlost. Film Život drugih (Das Leben der Anderen, 2007) je dobar primer za to. Radi se o kapetanu Štazija koji špijunira dramaturga i njegovu ženu, u koju je zaljubljen ministar za kulturu Istočne Nemačke. Radnja se dešava 1984. godine. Neizbežno je setiti se Orvela, kada je u pitanju skandal aktuelan u Bonu.
Firma Deutsche Telekom, vodeća grupa telefonije u Evropi špijunira svoje zaposlene. 2005. i 2006. godine firma prolazi kroz loš period: gubi deo tržišta fiksne telefonije što vodi do pada profita i akcija na berzi u Frankfurtu. U štampi se pojavljuju detaljni dokumenti o razlozima ovih problema, o budućim planovima preuzimanja firmi u inostranstvu, ili pak o socijalnim planovima. DT počinje da prati svaku komunikaciju svojih zaposlenih i novinara kako bi saznali gde cure informacije. Od tada se direktori DT-a izvinjavaju i obećavaju ozbiljne sankcije za krivce. Preciziraju da su “lični podaci miliona naših klijenata fiksne i mobilne telefonije i dalje sigurni”. Nemačka vlada, koja drži 32% akcija, pominje “napad na poverenje”.
Trebalo je otkriti odakle dolaze curenja poverljivih informacija do štampe. Ovaj zadatak je poveren privatnim kompanijama za bezbednost. Prema dnevnom listu Süddeutsche Zeitung, stvar je otišla još dalje. Naime, špijunirane su i transakcije i bankovni podaci dotičnih osoba.
Nemačko sudstvo se, na osnovu početnih istraga, interesuje za bivšeg predsednika DT-a, K. U. Rikea, koji je napustio svoj položaj krajem 2006. i za bivšeg predsednika za nadgeldanje grupe DT, K. Zumvinekla, koji je inače bivši direktor nemačke pošte.
Ovaj poslednji je uključen i u skandal prebacivanja novca u Lihtenštajn. Izgleda da je za poslednjih 20 godina Zumvinkel ukrao na miliione evra preko određene fondacije koja se nalazi u Vaduzu. Radi se o cifri od 10 miliona evra i milion evra neplaćenog poreza na neprijavljen profit. Stotinak osoba je uključeno u ovaj skandal, između ostalih i poznati nemački političari.
Prvi slučaji špijuniranja u DT-u su zabeleženi 1998. g. Tada su određeni novinari bili nadgledani pomoću kamera. A najzanimljivije je što su u firmama angažovanim za nadgledanje zaposleni bivši radnici Štazija. To nam otkriva nemački Financial Times, čijeg je novinara špijunirala firma po imenu Desa, poznata po svom bivšem Štazi rukovodstvu.
Ranija politika Istočne Nemačke je nadvijen fantom nad Nemcima, koji se plaše da se prava policijska država ponovo ne uspostavi. Naime, evropska direktiva protiv terorizma je prepisana u nemčko pravo. Ona propisuje da se identitet sagovornika, vreme, trajanje i mesto svakog poziva preko mobilnog telefona može sačuvati 6 meseci. Ovo je prouzrokovalo podnošenja na desetine hiljada žalbi ustavnom sudu, koji je na kraju ograničio polje delovanja ovog novog zakona.
Ova afera umnogome podseća na onu koja je uzdrmala nemčke supermarkete Lidl: zaposleni su špijunirani pomoću mikro-kamera, tako da se svaki njihov pokret i radnja beležila u određene izveštaje. Lidl u Nantu(FR) je čak dobio Big Brother nagradu 2005. godine jer je instalirao 65 kamera za 60 zaposlenih. Prijavljeni su slučajevi po celoj Evropi, posebno u Češkoj, gde nije dozvoljen odlazak u toalet van termina predviđenog za pauzu, sem u slučaju kada žena ima ciklus, što se obeležava trakom istaknutom na vidnom mestu.