Nedostatak struje preti Srbiji

Nestašica struje na Balkanu ozbiljno preti da tokom zime zamrači ne samo naše stanove već i stanove u susednim zemljama. Suša je pogodila ceo region. Uz to, od 1.januara 2007.godine prestaju s radom poslednja dva bloka u nuklearnoj elektrani Kozloduj, što će samo pojačati energetsku krizu.

Nadležni u Elektroprivredi Srbije tvrde da je spas u izgradnji nove termoelektrane u republici ili u kupovini elektrane u nekoj od država u okruženju iz koje bi se snabdevala domaćinstva i privreda u Srbiji. Za građane, ali i za državu, najjeftiniji je i najbolji drugi izbor i to iz više razloga. Najvažniji je što bi to postrojenje odmah proizvodilo struju i ne bi moralo da se čeka čak pet godina koliko je potrebno da se izgradi nova elektrana u Srbiji.

Nemoguća misija

Energetski stručnjaci tvrde da bi kupovina jedne elektrane bila veliki strateški potez EPS-a, jer će sve ostale države dobiti postrojenja za proizvodnju struje oko 2011.godine. To znači da bi u tom razdoblju EPS imao značajan kapacitet za tržišnu utakmicu. Sa kupljenom elektranom naša država bi postala regionalni energetski lider. Sasvim je sigurno da bi uvoz struje prestao, a verovatno bi bilo i izvoza.

Međutim, to je trenutno samo želja EPS-a. Nedostatak novca u ovom javnom preduzeću osnovni je razlog zašto je to "nemoguća misija". Upravo zbog toga što EPS nije profitabilna firma koja može da uđe u takve velike strateške projekte, u ovoj kompaniji najavljuju da će se okrenuti izgradnji nove elektrane snage 700 megavata i to sa nekim velikim strateškim partnerom. Elektrana će se snabdevati ugljem iz Kolubarskog basena i očekuje se da će biti gotova, u najboljem slučaju, tek 2011.godine. Kako EPS nema novca za te investicije, u novu firmu, nezavisnog proizvođača električne energije, EPS bi uneo nepokretnu imovinu, a strani investitori, koji su već pokazali interes da učestvuju u gradnji, kao ulog bi uneli ono što EPS nema - novac. Ukupna investicija u elektranu i novi kop uglja je, u zavisnosti od varijante za koju se odluče partneri, oko milijardu evra.

Manjak uglja

Drugi problem sa kojim se ove zime suočavaju u EPS-u jeste već pomenuta suša. Naime, dotok vode na Drini i Dunavu, na tamošnje hidroelektrane, jedan je od najmanjih u ovom veku. Proizvodnja struje je za trećinu manja od plana, a potrošnja velika.

Manjak struje se nadoknađuje proizvodnjom iz termoelektrana, korišćenjem vode iz akumulacionih jezera i uglja sa deponija. Termoelektrane daju oko 20 odsto više struje nego što je planirano. Uz to, i uvoz sprečava probleme u snabdevanju. Kako se suša nastavlja, a potrošnja je za oko četiri odsto veća od plana, EPS će uskoro posegnuti za dodatnim uvozom.

U narednim godinama problem će predstavljati i nedovoljna proizvodnja uglja sa kopova, jer rudnici ne mogu da odgovore potrebama "osveženih" i "podmlađenih" termoelektrana. Naredne tri godine, dok ne prorade novi rudarski kapaciteti, manjak uglja će biti oko tri miliona tona godišnje. U proizvodnji električne energije to je oko dve milijarde kilovat-časova manje na godišnjem nivou, upravo koliko nedostaje.

Sve skuplji kilovati

U nedostatku svoje elektrane, uz ovakvu sušnu godinu i nekontrolisanu potrošnju najjevtinijeg energenta, uvoz je imperativ. U avgustu, kada je EPS ugovarao prve količine iz uvoza, kilovat-sat je koštao 4,8 centi u proseku. Sada je cena između šest i sedam centi, a u kriznim periodima može dostići čak i 10 centi za kilovat-sat. Kada ima struje na tržištu, ona ima nižu cenu, a kada je nema, kao sada, nabavlja se za mnogo više novca. Ipak, uprkos svemu, iz EPS-a stižu uveravanja da restrikcija neće biti.

Dejan Spalović

[objavljeno: 02.12.2006.]

_______________________________________________

Energetska (ne)efikasnost srpske industrije

Pekari i mesari - rasipnici

Za tonu hleba Srbiji potrebno 1,5 puta više struje nego u Danskoj, dok klanice troše 3,6 puta više energije od danskih

Energetska efikasnost srpske industrije je gotovo trostruko manja u odnosu na svetski prosek. Na svaki dolar društvenog proizvoda domaća industrija, recimo, u proseku potroši 0,54 kilograma nafte, dok je svetski prosek 0,19 kilograma! Ovo su samo neki od podataka republičke Agencije za energetsku efikasnost koji ubedljivo svedoče o tome da bi zakon o racionalnoj upotrebi energije valjalo - što pre doneti.

Prema rečima predsednika Agencije Nenada Pavlovića na seminaru o "Energetskoj efikasnosti i reviziji u industriji" održanom juče u "Sava centru", srpska industrija godišnje potroši 700 miliona evra za energiju. Unapređenjem energetske efikasnosti za samo 10 procenata, godišnje bi, dakle, moglo da se uštedi oko 70 miliona evra. Uz toliku uštedu energije, investicije u unapređenje energetske efikasnosti bi se mogle isplatiti već za četiri godine, istakao je Pavlović. I ocenio da su glavni uzroci velike potrošnje energije u srpskoj industriji: zastarelost i dotrajalost proizvodnih i energetskih tehnologija, nedovoljno kvalitetno održavanje, nemogućnost ulaganja u obnavljanje tih tehnologija i loše gazdovanje energijom.

Na seminaru je predstavljen projekat "Detaljna energetska revizija u industriji", koji su protekla tri meseca realizovale Agencija za energetsku efikasnost Srbije i danska konsultantska kuća "Kovi". U projektu je dokazano da bi se podizanjem iskorišćenosti kapaciteta znatno poboljšala energetska efikasnost srpske industrije. Podaci o potrošnji energije dobijeni energetskom revizijom srpskih kompanija upoređeni su sa potrošnjom energije u evropskim kompanijama. Na osnovu toga se pokazalo da, na primer, srpska pekara za proizvodnju tone hleba potroši 1,5 puta više struje nego pekara u Danskoj, dok srpska klanica za tonu obrađenog mesa potroši 3,6 puta više energije nego Danska.

Štednji energije trebalo bi da pomognu i najavljeni namenski krediti, što iz kase banaka što iz budžeta, ukupne vrednosti oko 25 miliona evra. Ukoliko bi se, kako ocenjuju u Agenciji za energetsku efikasnost, ovaj novac iskoristio na pravi način - ušteda bi na godišnjem nivou bila oko 200 miliona kilovat-sati toplote, što je ekvivalentno uštedi oko 17.000 tona mazuta.

Prokredit banka je prva komercijalna banka koja će odobravati kredite u vrednosti od oko 15 miliona evra, a država će u okviru Nacionalnog investicionog plana uložiti još oko 10 miliona evra. Ove pozajmice bi trebalo da građanima omoguće da ugradnjom kvalitetnije izolacije ili zamenom prozora kroz koje zbog lošeg dihtovanja toplota izlazi iz stana umnogome smanje potrošnju energije. A to bi ubrzo dovelo dotle da se mesečni izdaci za utrošenu energiju smanje za pet do 10 odsto.

J.Petrović

[objavljeno: 29.11.2006.]