Na ulici bolje nego kod kuće
Ispovest devojčice koja je živela u šahtu u Novom Beogradu: roditelji me primoravali da kradem i prosim. Za hranu zarađujem pranjem automobilskih stakala i prodajom starih stvari.
Šaht u okolini buvljaka na Novom Beogradu nije više 'dom' za E.S. i B.J., petnaestogodišnje devojčice koje su u njemu pronađene u ponedeljak. Sa njima je pronađena i nešto starija A.K. o čijoj se sudbini, nakon razgovora u policiji, ništa ne zna.
Nepoznato je i šta se dogodilo sa E.S. budući da se informacija da je sa ozbiljno narušenim zdravljem prebačena u Urgentni centar pokazala kao netačna, jer su nam tamo rekli da njeno ime nije upisano u registar primljenih pacijenata, a isto objašnjenje dočekalo nas je i u drugim medicinskim ustanovama. Bolje sreće bila je B.J. koja je smeštena u Zavod za vaspitanje dece i omladine 'Vasa Stajić'.
- U šahtu sam živela četiri-pet dana, a pre mene tamo su već bile i A.K. i E.S. i dva mladića. U ponedeljak popodne njih dvojica su izašli iz šahta, a nas dve smo ostale sa E.S. da se brinemo o njoj, jer joj je bilo jako loše i gorela je od temperature. Nismo ni shvatile šta se dogodilo dok se iznad naših glava nisu pojavili policajci. Pre toga oni su dva mladića koji su živeli sa nama odveli na saslušavanje, jer su napolju napali nekog prolaznika - priča B.J.
Nakon toga ona i A.K. takođe su saslušane u policiji, posle čega je naša sagovornica odvedena u zavod.
- Nisam prvi put u domu i nije mi loše ovde. Ranije sam nekoliko puta bežala odavde, jer nisu hteli da me puste da šetam gradom, ali posle ovoga mi je dosta. Hoću da ostanem u domu i završim školu - kaže B.J.
Ona ne želi da se vrati kući u kojoj živi sa roditeljima, sestrom i četvoricom braće.
- Moji roditelji se često svađaju i maltretiraju mene i moju sestru i braću, mama malo, malo ode da živi kod svojih rođaka, pa se posle vraća. Ona i tata teraju nas da prosimo, a onda sav novac propiju. Kad smo bili mlađi primoravali su nas i da krademo, i navikli su da ih izdržavamo umesto da oni brinu o nama. Ipak, najgori je moj najstariji brat koji se svaki dan opija i još se drogira i koji nas sve muči. Zato ne želim da se vraćam kući - objašnjava B.J.
Ako ipak bude odlučeno da ne ostane u 'Vasi Stajiću' B.J. tvrdi da će umesto kući otići u takozvani skvot u Ulici kralja Milutina, zapravo devastiranu kuću bez vrata, prozora, struje i budućnosti, odakle je njeno beskućništvo i počelo.
- Već sa 10 godina počela sam da bežim od batina kod kuće. Spavala sam po napuštenim vagonima dok nisam upoznala decu iz Kralja Milutina. Oni su me primili kao svoju i dugo sam tamo živela. Za hranu smo novac zarađivali pranjem stakala automobila i prodajom starih stvari na buvljaku. Ja ne kradem, a da li to ostali rade ne znam, ne pričamo o tome. Od njih sam saznala da u šahtu kod buvljaka živi E.S. i da je jako bolesna. Htela sam da joj pomognem i zato sam otišla tamo - kaže B.J.
ZAVET ĆUTANJA
Iako sa čudnim ponosom za sebe tvrdi da je 'stara domkinja' koja je više vremena provela na ulici nego kod kuće, B.J. osim mesta na kom je pronađena i svima poznatog skvota u Ulici kralja Milutina, nije umela da nam kaže ni za jedno drugo mesto na kom se skupljaju beskućnici. Gledajući nas ispod obrva ona je kratko objasnila da o ovome nikada nije razgovarala sa ostalom decom.
GDE SVE ŽIVE BEOGRADSKI BESKUĆNICI
U pokušaju da saznamo koja mesta su potencijalna okupljališta beskućnika, u nekoliko gradskih institucija i beogradskom SUP-u dobili smo istovetne 'odgovore'. Nikakvih ni zvaničnih ni nezvaničnih podataka o tome nema i sve se bazira na ličnim iskustvima, odnosno na onome 'što sami primetimo na ulicama'. Po tom kriterijumu naša iskustva ukazuju na okolinu Brankovog mosta i 'Gazele', podrum nesuđenog Muzeja revolucije i šahtove kod buvljaka i 'Mostara'. Za proširenje spiska potrudite se sami.
(Blic)