Muftija Zukorlić kopa rovove između Bošnjaka i Srba

Aida Ćorović, aktivistica nevladine organizacije Urban In iz Sandžaka

Aida Ćorović iz sandžačke nevladine organizacije Urban In već mjesecima vodi neravnopravnu javnu raspravu sa sandžačkim muftijom Muamerom Zukorlićem tokom koje je primala najgnusnije uvrede i prijetnje. Za magazin Žurnal govori o pokušajima “Zukorlićevih telala” da je ušutkaju, borbi ovog muftije da postane novi reis, osnivanju Bošnjačke akademije nauka i umjetnosti i sve lošijem životu običnih građana Sandžaka

Da li je nezahvalno biti Aida Ćorović u Sandžaku ovih dana, nakon svojevrsnog poziva na linč predstavnika i poklonika tamošnje Islamske zajednice?

Naravno da nikad nije zahvalno biti u takvoj ulozi gde god da ste, a pogotovo ako ste žena, nemate nikakvu instituciju iza sebe. Ja radim u jednoj maloj nevladinoj organizaciji, nas nekoliko tu radi, nemam nikakvu institucionalnu podršku i kada vam je protivnik jedna takva moćna institucija kakva je Islamska zajednica i kada imate jednog bahatog lidera, koji fakat ima utecaja među mnogim građanima, i kada takvom retorikom on otvara mogućnost da poslednja budala na ulici može da me ispljuje, da mi lupi šamar a da ne govorim da mi urade i nešto gore. To nikada nije lako ali ja sam se odavno pomirila sa sobom, da je to moja sudbina, moj usud da radim ovo što radim, da ukazujem na stvari koje su loše. Pri tome ne mislim da sam ja nekakav arbitar morala i da sebi dajem za pravo da sam ja polubožanstvo, da kažem ko je dobar a ko loš. Ja sam prosto naučila da dosta dobro razumem politiku, političke igre, poznajem taj kraj gde sam rođena i gde sam odrasla i s obzirom da sam dugo godina živela van Pazara imam taj, kako bih rekla, nepristrasan uvid, imam dobar pogled na Sandžak – nisam previše unutra nego sam uvek malo postrani tako da mogu da vidim te unutrašnje dinamike. Moj posao je da ja ukazujem na te neke negativne pojave i da pokušavam da dajem predloge i načine da prostor u kome živim bude bolji i demokratičniji. To nije uvek prihvaćeno, pogotovo ako se to kosi sa interesima nekih moćnih ljudi i ljudi koji to rade samo zato što im je važna njihova lična moć i interes, nikako interes, partikularni ako govorimo o Srbima i Bošnjacima, ili svih građana.

To je nešto na šta sam ja spremna i ja od toga ne odustajem ma koliko bilo neprijatno ponekad.

Primate li još uvijek prijetnje i da li se plašite za svoju sigurnost?

Naravno da postoji strah, uvek. Samo glup čovek može da se ne plaši jer hrabrost nije da se ne plašiš nego da budeš svestan situacije. Daleko od toga da se ja ne plašim. Noću ne hodam sama ulicama Pazara, obično me kolima vodi kolega s posla. Preko dana gledam da što manje "izazivam" te neke ljude koji mi nisu naklonjeni. Ne želim apsolutno da provociram. Ja sad kao imam policijsku zaštitu pa ću kao da šetam za zaštitom. To meni nije imanentno. Bilo mi je jako neprijatno kada mi je policija dodelila zaštitu jer se ja ne osećam slobodno jer moram da im se javim kada krenem. Mislim da u gradu u kome sam odrasla, u kome su moji roditelji dali određeni doprinos, gde 300 i više godina živi porodica moje majke, da ja sada moram nešto da se krijem ili šetam sa policijom. Meni je to jako mučno. Pretnje postoje i one su sada, doduše, mnogo manje nego što su bile u februaru kada je to puklo sve. Najgore je što pretnje dolaze od onih koji se kriju.

VJEŠTICA I KUČKA

O kakvim prijetnjama se radi – dolaze li one direktno od muftije sandžačkog Muamera ef. Zukorlića?

Ne direktno od Zukorlića nisu jer je on dovoljno pametan čovek da zna da on može nekim drugim ljudima da preti i znam da je bilo pretnji na mobilne telefone. On jako dobro zna da ako bi meni uputio direktnu pretnju da bih ja sa tom pretnjom izašla javno na sve medije. On to zna. On je pustio svoje male telale, potrčkove i čankolize da mi prete preko interneta. Meni ta imena nisu značila ništa ali kada sam se raspitala saznala sam da su to sve ljudi koji rade kod njega. Kada je to sve puklo sa tim ogavnim tekstom u Danasu, kada se svatilo o čemu se radi, on je verovatno opozvao svoje telale i rekao: ovo je đavo odneo šalu, otišlo je predaleko, ova veštica mnogo galami i mnogo priča o tome da joj pretimo, ajte da ne ispadne da je mi maltretiramo, prestanite.

To je onda zaista prestalo ali tuk i tak se desi da mi s nepoznate adrese koju ne mogu da provalim, očigledno ljudi znaju kako da se zaštite, dođe poruka: metak u čelu, kučko, sandžačka dijaspora, treba da te pljunemo na ulici svi kad te vidimo, ti nisi muslimanka, ti nisi Bošnjakinja, ko tebi daje za pravo da govoriš o nama muslimanima. To također pokazuje jednu vrstu potpunog odsustva svesti šta je to demokratski dijalog, javni diskurs - ne, ja nemam pravo da pričam o tome bez obzira što ja jesam Bošnjakinja, nisam vernica, muslimanka, ali ja imam pravo da govorim o onome što jedan verski lider radi, pogotovo što se to kosi sa islamom. Nažalost, Zukorlić uspeva da otruje te svoje pristalice i da potpuno zameni teze i da ono što zapravo nema veze sa islamom njima servira kao islam. Mislim da ga to najviše boli i vređa, što ja kao neko ko se deklariše kao ateista, ukazujem na greške koje on kao verski lider pravi, koje su nedopustive za jednog verskog lidera. Mislim da ga to najviše nervira.Pretnje dolaze, sada sve manje, ali to ne znači da u svakom sledećem trenutku to ne može ponovo da bukne jer sam sigurna da Zukorlić neće prestati da pravi provokacije do narednih izbora na lokalnom i nacionalnom nivou a ja također neću pristati da ćutim na sve te njegove provokacije. Tako da očekujem da će biti novi talas pretnji.

Spomenuli ste nešto jako zanimljivo što se dešava i u BiH. Termini Bošnjak i vjernik su ovdje izjednačeni i nemoguće je to razdvojiti, predstavljeno je da svi Bošnjaci moraju biti i muslimani... Pretpostavljam da je slično i u Sandžaku?

Ja mislim da je i gore. Nažalost, svi smo prošli nesretne 90-e, generalno imamo vrlo neobaveštenu javnost da ljudi ne znaju elementarne sociološke pojmove šta je država, nacija, vera, i naravno, naši politički lideri su igrali na kartu toga zbijanja nacionalnih redova i to je dobro, naravno, bilo da se radi kroz religiju. Danas sam čula dobar izraz i ponavljat ću ga – nacionalni preduzetnici. Jako mi se dopao izraz. Oni su zaista preduzetnici koji su svatili da merčovanjem naiconalnog, verskog, tim zbijanjem redova mogu najviše da profitiraju. Niko im nije rekao da su to dvije različite stvari, da nacionalno i versko nemaju veze jedno s drugim. Nažalost u slučaju gde imate jednog verskog lidera koji pretenduje da bude i lider generalno, onda imate potpunu zabunu i namernu, fokusiranu, permanentnu zamenu teza. On je napravio od toga čitav koncept, da je nacionalno i versko isto i u takvoj jednoj vrsti džamahirijice onda je potpuno prirodno da on bude lider. Ono što mu mi zameramo najviše jeste što se on iz pozicije verskog lidera sada bori za nacionalna prava i što je uvelike iz religije iskočio u diskurs politike. Međutim, on umesto da bude fer i skine ahmediju, on onda radi zamenu teza. On pumpa jednu versko-nacionalističku državu. Pravi od Sandžaka zaista jednu džamahiriju a on je taj koji će biti ajatolah. Biti i verski i politički ali, bogami, i biznis lider. Čujem od ljudi koji hoće da rade sa Sandžakom neki biznis da on bukvalno reketira ljude, da bez njegovog aminovanja ne možete da uradit ozbiljan biznis u Sandžaku. To govori da je taj čovek proširio svoje pipke na sve svere javnog života i da mu je zapravo interes da kontroliše tokove novca, da ima neprikosnovenu moć u Sandžaku.

DOBRI SLOBODANOVI UČENICI

Da li iko to istražuje, da li je moguće dokazati te tvrdnje?

To je vrlo teško jer se ne radi o glupim ljudima. Oni ne ostavljaju dokaze. Mi znamo šta je Milošević uradio u bivšoj Jugoslaviji. Već toliko godina nije živ a niko nije uspio da nađe jedan jedini potpis, jedini papir, koji dokazuje njegovu umešanost. Radi se o dobrim učenicima Slobodana Miloševića. Oni to jako veško i perfirdno rade, ne ostavljaju dokaze na sve strane. Jedine ozbiljne dokaze možemo da nađemo iz struktura Državne bezbednosti s obzirom da su oni eksponenti i partneri državno-bezbednosnih službi. Naravno, nećemo moći da dođemo do takvih papira.

Mislim da Državna bezbednost hoću da pusti Zukorlića niz vodu, da hoće da nađe dokaze protiv njega, našla bi kako hoće. Pre svega vezane za nekakve pacovske kanale novca, sve više se priča o nekoj trgovini narkoticima, oružjem...

Postoji vrlo zanimljiva situacija da je on bio uhapšen prije tri godine, da ga je policija zaustavila negde blizu Gornjeg Milanovca, da je držan na nekom informativnom razgovoru. Pre toga je on godinama imao diplomatski pasoš, tom prilikom mu je pasoš oduzet. Šta je nađeno u kolima mi to do dan danas nismo saznali. Priča se o ogromnom novcu, možda iz Iranske ambasade. Priča se da je novac bio od vehabija, priča se da je bilo oružja... Vi kao obična mala osoba to ne možete da znate. Indikativno je da se od tada njegova retorika menja. Veoma je zanimljivo da je kada je napadnuta IZ, kada je razdvojena, gde je država zdušno učestvovala, Zukorlić nije bio toliko glasan. Mnogo sam ja bila glasnija kao ateistkinja u odbrani IZ nego on. Vrlo je indikativno da je sada njegova retorika strašno glasna protiv Borisa Tadića, šta god mislili o Demokratskoj stranci i Tadiću, trenutno je vlast u Srbiji. Koliko god negativnih poena im pripisali ne možete da ih poredite sa Slobodanom Miloševićem. Iza ovoga su ostajali grobovi, iza Tadića ništa, on jednostavno nema koncept šta da radi sa Srbijom.Zukorlić je od 1993. godine na čelu IZ. Svih tih ratnih godina je ćutao. Ćutao je dok god je Milošević bio na vlasti. Posle je uspio da sa Đinđićem napravi dil da se nametne kao novi mogući reis i sve je pratkično bilo završeno sa ubistvom Zorana Đinđića. Zukorlić je pokušavao da se umili Koštunici i očigledno da je Koštuničina vlast i strukture koje su ga izbacile, te opskurne državno-bezbednosne strukture, koje u Srbiji nisu ni približno demontirane, da su one našle način da ga, upravo zbog tih pacovskih kanala, tamnih tokova novca, drže u šaci. On je na taj način postao njihov čovek. Nemam apsolutno nijedan dokaz za ovo što pričam i bojim se da ga niko neće ni imati.Srbiji u ovom trenutku prosto ne odgovara miran Sandžak. Priče su jedno a iskrene dobre namere drugo. Mislim da Srbiji odgovara nemiran Sandžak permanentno. To je mesto kontrolisane krize. Kad nešto treba da se zamagli, ja govorim godinama o tome, Sandžak je dežurno bure baruta ili dimna zavesa. Kada treba da nešto zamaglite u Srbiji, kada treba da se razvodni priča o Kosovu, kad treba da se zamagli socijalna kriza, onda vi kažete, čekajte, polako, pa mi imamo veći problem – mi imamamo Al Kaidu usred Srbije. Onda se ljudi odmah prebace i imaju manje problema. Meni je to bilo veoma indikativno kada je potpisan sporazum u UN-u o pregovorima sa Kosovom, kada je Beograd zvanično priznao da Kosovo postoji kao poseban entitet. Naš ministar je danima prije toga govorio da to neće prihvatiti i onda je u ta dva-tri dana bila parada ponosa – prije toga se nije mogla održati parada ponosa a sad baš može – i problem zabavišta odnosno zemlje u Novom Pazaru gde su izašli Zukorlićevi pomoćnici, gde je Sead Šaćirović, drugi čovek IZ, rekao četnici. Povređeno je 40-ak policajaca. Demonstrirana je arogancija i primitivizam IZ i svi u Srbiji su pričali o tome. Niko nije pričao o sporazumu i pregovorima sa Kosovom.

Sandžak je dežurna tema poslednjih 20 godina. Država je to napravila tako što je raspolučila dva politička lidera. To su bili Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin. Kada je pre nekoliko godina na Ugljaninovu samovolju, vlast i bahatost stavljena tačka, očigledno pod pritiskom međunarodne zajednice, kada su ga nagradili za sve što je bio veran radnik državno-bezbednosnih službi, odjedanput su tenzije počele da padaju. Mi smo napravili jednu široku koaliciju, barem kada je Novi Pazar u pitanju, čak su i radikali spustili loptu. Odjednom imate vrtoglav skok Zukorlića u medijski prostor, imate dve IZ, stalno se animoziteti pumpaju, što do sada nije bio slučaj. Tiho se kopa rov između Bošnjaka i Srba. Imate jednog talibana koji govori sve to što govori i Srbi se osećaju ugroženo i počinju da se brane. Očito je da to država radi fokusirano, sa odličnim tajmingom. Zukorlić je najbolji mogući izvođač radova kojeg su mogli da nađu.