Mao, bez duše
Kada se početkom devedesetih pojavila knjiga Divlji labudovi, autorke kineskog porekla Jung Čang, izazvala je veliko interesovanje kod publike širom sveta. U ovim memoarima, prodatim u preko 10 miliona kopija, i prevedenim na više od 30 jezika sveta (2000. godine objavila ih je i Narodna knjiga iz Beograda), autorka se priseća kako je izgledalo odrastati pod režimom Mao Cedunga.
Demitologizacija vođe kulturne revolucije u knjizi Jung Čang i Džona Halideja
Nakon ovog internacionalnog bestselera, nedavno je iz štampe izašla i biografija Mao Cedunga pod nazivom Mao, nepoznata priča (Mao, the unknown story), koju je Jung Čang napisala zajedno sa mužem Džonom Halidejom (Jon Halliday), a objavio "Džonatan Kejp". Ovaj put to nije lično sećanje, već naučna studija zasnovana na dugogodišnjem istraživanju. "Trebalo nam je deset godina, i bilo je sve vreme uzbudljivo", kaže Jung Čang u intervjuu koji je dala listu The Independent. Istraživanja koja su bila ne samo dugotrajna, već često i opasna, odvijala su se u arhivama od Albanije do Vašingtona. Ona su pokazala Mao Cedunga kao psihopatu vođenog voljom za moć, koji je odgovoran za smrt 70 miliona ljudi, i tako oborila mit o Mau kao dobrotvoru i stvaraocu moderne Kine. "Bila sam stalno šokirana time koliko je umeo da bude zao", kaže autorka. "Mao je bio veoma inteligentan, ali nije imao ljudska osećanja.
Među posebno interesantnim otkrićima su detalji o Maovom surovom tretmanu svojih bivših žena i svoje dece. Njegova treća žena je morala da se odrekne četvoro od svoje mnogobrojne dece, dok su drugu ženu pogubili Nacionalisti 1930. Čang je u ovoj studiji koristila i novootkrivena pisma koja je Maova druga žena sakrila pre nego što je uhapšena. Ta pisma otvaraju toliko osetljive teme da ih čak ni članovi Maove porodice još nisu videli. Ona pokazuju da je žena koja je i sama bila nosilac komunističkih ideja počela da gubi veru u njih, jer je Mao insistirao na ubijanju svojih oponenata.
U Kini je knjiga Divlji labudovi još uvek zabranjena. Da je istorija tog perioda i danas tabuizirana pokazuje pritisak koji je vlada vršila na preživele poznanike vladara koji su pristali da ih Čangova intervjuiše. Da se promene ipak dešavaju svedoče mnoge bolne ispovesti koje su neki od njih rešili da konačno podele sa javnošću. Neki od primera su priče o lojalnim komunistima koji su prodavali svoju decu da bi uvećali partijski fond i izgladnelim seljacima koji su se pretvarali u kanibale. Posebno mesto zauzimaju svedočenja Maovih ličnih sluga, prevodilaca, doktora i devojki, koja otkrivaju raskoš u kojoj je on sam živeo - posebna vrsta ribe dopremljivana je sa udaljenosti od 1000 kilometara, pirinač za vladara uzgajan je u posebnoj vodi sa izvora, a kako nije voleo da se kupa, sluge su ga svakog dana trljale vrućim peškirima. Godine 1953. oformljena je specijalna grupa mladih žena koja ga je seksualno zadovoljavala.
Kasnih pedesetih, dok se Mao odmarao u nekoj od svojih mnogih vila, ljudi u Kini su radili dvadeset sati dnevno i umirali od gladi. "Dok sam pisala Divlje labudove," beleži Čang, "mislila sam da je glad bila proizvod ekonomskih problema, ali u toku rada na ovom istraživanju shvatila sam da je u pitanju nešto mnogo opakije. Arhive u Kini i Moskvi su otkrile da je Mao znao da će maksimalno izvoženje hrane učiniti da milioni ljudi umru od gladi, ali teror je bio način da ostvari svoj cilj." Zvanična kineska istorija tvrdi da je, posle "Konferencije 7000" iz 1962, Mao shvatio da principi Velikog Skoka ne funkcionišu, i okončao izvoz hrane koji je doveo do gladi. U istraživanju se ispostavilo da ta promena nije bila dobrovoljna, već proizvod pritiska od strane partijskih delegata koje je pridobio Maov drugi čovek. Kulturna revolucija i užas koji je usledio bili su prouzrokovani Maovim besom i željom za osvetom.
Džon Halidej, koji je specijalizirao rusku istoriju, uputio se u Rusiju da istraži njihove izvore. Mnoga otkrića su došla iz ranije nedostupnih knjiga o kineskoj istoriji, koje su pisali Rusi za internu upotrebu. "Šest ili sedam od njih su bile pravi zlatni rudnici", kaže on. Suprotno od uobičajene ideje da Staljin nije voleo Mao Ce Tunga, dokumenti su pokazali da je sovjetski lider rano uočio svog kineskog pandana, i pomagao ga još od dvadesetih godina prošlog veka.
Najveća nada ovog neobičnog autorskog para je da će knjiga biti čitana i u Kini, gde se Mao Cedung još uvek poštuje kao veliki revolucionarni heroj, a deca uče samo zvaničnu istoriju. Po rečima autorke, "Nismo bili tretirani od naše vlade kao ljudska bića, i samim tim, neki od stranaca nisu nas smatrali za istu vrstu ljudi kao što su oni.
Jung Čang je rođena 1952. u Sečuanskoj oblasti u Kini, roditelji su joj oboje bili odani komunisti. Kao dete koje je odrastalo za vreme Kulturne revolucije neko vreme je bila u Crvenoj gardi, radila je kao gvožđar i električar, pre nego što je počela da studira engleski na Univerzitetu u Sečuanu. Godine 1978 je napustila Kinu da bi nastavila studije u Jorku, gde je postala prva osoba iz Kine koja je doktorirala u Engleskoj. Zajedno sa mužem, koji je autor biografije filmskog režisera Daglasa Sirka i nekoliko drugih knjiga, živi na prestižnom Noting Hilu u Londonu.
Tijana Spasić