Lopov skoro istrebio lincuru
NIŠ - Nakon što je u okolini Pirota "uhvaćen" berač prirodnog bilja sa 136 kilograma korenja retke lincure namenjene nepoznatom tržištu, on će, po novom i strogom Zakonu o zaštiti prirode, biti krivično gonjen i kažnjen, a stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije pokušaće da korenje biljke sačuvaju i vrate ga na Staru planinu u vreme njegove prolećne vegetacije.
Berači lekovitog bilja i šumskih plodova na terenima širom Srbije često "čine genocid nad retkim biljnim vrstama" sa neprocenjivom štetom - tvrde stručnjaci.
Miloš Vukelić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije izjavio je za Glas da slučaj sa zaplenjenom lincurom sa Stare planine može da posluži kao javno upozorenje da Srbija mora organizovanije, efikasnije i oštrijim kaznenim merama da krene u borbu protiv svih onih koji nekontrolisanim čerupanjem prirode nanose joj neprocenjive štete.
- Štete su ogromne jer su na udaru berača vrlo retke biljne vrste kakva je upravo i luncura. Kada se vadi korenje, jasno je šta to znači, ali štete su velike i kada se bere bilje pre pune vegetacije, u vreme kada se ono oprašuje i svoje semenje ponovo vraća u prirodu i tako se reprodukuje. Divljim beračima to nije bitno, glavni cilj im je da sa planinskih terena donesu što veću količinu bilja radi preprodaje ili spravljanja raznih "lekovitih čajeva, melema i napitaka". Time oni kratkoročno zarađuju, a priroda i svi trajno i nenadoknadivo gubimo - kazao je Vukelić.
U niškom regionalnom odeljenju Zavoda za zaštitu prirode za spasavanje zaplenjenog korenja staroplaninske lincure zadužen je Danko Jović, koji "demantuje" procenu Radio Pirota da je tržišna vrednost zaplenjenog korenja lincure ravna vrednosti hašiša, ali istovremeno navodi i podatke koji govore da je šteta praktično neprocenjive vrednosti.
- Već smo obišli terene na Staroj planini razmišljajući o načinu da to zaplenjeno korenje vratimo na planinu. Ali, tamo su sada snegovi koji će potrajati do maja. Do tada korenje treba sačuvati da ne proklija, pa se o tome upravo konsultujemo i sa različitim stručnjacima. Međutim, ako spasimo i desetak procenata zaplenjene lincure, to će biti veliki uspeh u poređenju sa štetom koja je pričinjena - kazao je Jović.
Kako stati na put ovakvim primerima "genocida" nad prirodom, pitanje je, s obzirom na to da je u Srbiji vrlo malo inspektora neposredno zaduženih za očuvanje prirode. Nezvanično saznajemo da ih je tek desetak. Neki od sagovornika nam savetuju da ne objavljujemo tu činjenicu kako njome ne bismo "ohrabrili" divlje berače, koji su inače pre novog Zakona o zaštiti prirode rado plaćali niske novčane kazne i nastavljali da rade to što rade. Zakon je sada, kažu, mnogo strožiji, ali koja je vajda od njega na papiru, kad nema dovoljno onih na terenu koji su dužni da "štetočine" privedu zakonu i pravdi?
M. DODEROVIĆ (SINA)
NA CRVENOJ LISTI ZAŠTIĆENIH BILJAKA
- Lincura je na crvenoj listi zaštićenih biljnih vrsta u Srbiji, tretira se kao prirodna retkost i ima je samo na ograničenim područjima. Nažalost, ljudi koren lincure najčešće koriste da njime začine rakiju i druga alkoholna pića, a ona je inače višestruko lekovita i prosto rečeno dragocena biljka. NJeno branje je praktično zabranjeno. Nama prirodnjacima je poznat i podatak da je na jednom hektaru moguće naći najviše desetak korena lincure, pa možete zamisliti koliki je teren "poharan" da bi se sakupilo 136 kilograma i zašto je šteta praktično neprocenjiva - kaže za Glas Jović.