Lekari greše nekažnjeno

Dok završite čitanje ovog teksta, u SAD će već osam pacijenata biti povređeno, a jedan će umreti usled medicinske greške koja se mogla izbeći. Ažurni Amerikanci izbrojali su da godišnje u SAD između 120 i 150 hiljada osoba umre usled lekarske greške. Ova "skrivena epidemija" odnosi isto onoliko života kao i da se svakog drugog dana sruši džambo džet pun putnika. U SAD greške u medicini predstavljaju sedmi uzrok smrtnosti.

Ako se pita statistika, u Srbiji od lekarske greške nije umro - niko, jer takvih podataka jednostavno - nema. Međutim, Dijana, majka Jelice Radović (19) koja je preminula prošle subote u Urgentnom centru, upravo čeka rezultate obdukcije koji će pokazati da li je njena kćerka umrla greškom lekara od sepse dobijene prilikom operacije čuklja u beogradskoj privatnoj klinici "Decedra". To je poslednji u nizu brojnih pojedinačnih slučajeva koje pamte još samo porodice oštećenih. Najčešće greške lekara su zaboravljanje instrumenata ili vate u telu operisanog, vađenje zdravog organa, pogrešna dijagnoza i pogrešno davanje anestezije

Prema rečima prof. Vesne Dadić, stručnjaka za zdravstveno informisanje iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, do grešaka dolazi usled nedovoljne veštine, loše procene, zastarelih podataka ili predrasuda lekara. Dadićeva smatra da te greške ne treba pripisivati pojedincima, već sistemu koji dozvoljava da se one dešavaju.

- Ako taj pojedinac može da se "iščupa" ili sakrije svoju grešku, to je opet greška sistema - napominje ona.

Bolje je sprečiti

Na pitanje kako bi se moglo "doskočiti" greškama u radu lekara, Vesna Dadić kaže da bi se "lekari morali navesti da sami prijavljuju svoje greške".

- To medicinska etika podrazumeva, ali će se u praksi teško primeniti bez fundamentalnih promena u pravnom sistemu - kaže Dadićeva, napominjući da se na Zapadu razvijaju nacionalne strategije za smanjenje lekarskih grešaka. Lekari su neretko osuđivani za ubistvo ukoliko pacijent umre usled greške u lečenju. Kod nas nema lekarske komore koja bi utvrdila šta je greška, šta nesavesno lečenje, a šta neželjeni tok lečenja.

Dana Mihajlović, načelnica zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja, kaže da su kontrole kvaliteta rada državnih i privatnih medicinskih ustanova intezivnije nego ikad.

- Ne kažem da je grešaka manje ili više nego ranije, ali zaista nema ustanove u koju nije kročila naša ili unutrašnja kontrola - kaže Mihajlovićeva.

Ministarstvo je u toku ove godine protiv 46 medicinskih radnika podnelo tužbe pod sumnjom da su učinili greške u lečenju. Za koliko se njih pokazalo da jesu krivi - inspektorka nije znala da kaže. Takođe, Ministarstvo ne zna protiv koliko njihovih radnika su oštećeni građani podneli krivične prijave.

- Korak napred je što građani sada znaju kome mogu da se žale. Za to što procesi traju beskonačno dugo nismo krivi mi, već sudovi - kaže Mihajlovićeva.

Ministarstvo zdravlja pokrenulo je vanredni stručni nadzor u klinici "Decedra".

Iskustva iz sveta

Studije obavljene u SAD, Australiji i Izraelu pokazale su da se stopa neželjenih posledica izazvanih pogrešnim tretmanom pacijenta kreće od 3,7 do 10 odsto ukupnog broja pacijenata. Nacionalna agencija za sigurnost pacijenata Velike Britanije obelodanila je podatak da su prošle godine zdravstveni radnici povredili 526.599 osoba, od čega je 2.100 umrlo. Zvanična statistika za Floridu, koja je nešto veća od Srbije, kaže da je prošle godine oko 5.400 pacijenata umrlo zbog greške lekara. U 97 slučajeva instrumenti su ostavljeni u telu pacijenta, a 46 operacija je izvršeno na pogrešnom organu.

Nataša Gološin
_______________________

Maraton do istine

Mirjana Borisavljević (30) došla je novembra 1989. godine u Ortopedsku bolnicu na Banjici zbog običnog preloma ruke, a tri dana kasnije je u bolnici umrla. Ustanovljeno je da je smrt nastupila zato što su pacijentkinji pri zameni creva za dovod gasova umesto kiseonika dali da udiše azot-oksidul. Za to je optužen nekvalifikovani radnik Momir Glišić, dok je za ekipu lekara u kojoj je bio anesteziolog utvrđeno da je propisno uradila svoj posao. Sudski veštak je utvrdio da je Mirjana umrla od vazdušne embolije, što može da znači da je smrt nastupila zbog ulaska vazduha u venu prilikom davanja injekcije.

Maratonski proces trajao je više od 15 godina pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu.

Katastrofa bez epiloga

Do danas nije utvrđeno zašto je u maju 1996. na hirurškom odeljenju subotičke bolnice umrlo 22 bolesnika posle operacije na abdomenu. Kod svih umrlih otkazali su bubrezi i jetra, pao im je pritisak, zenice su se proširile i gubili su svest. Spekulisalo se da je greška u lekovima pristiglim kao humanitarna pomoć, ali i da su infuzijom date veće količine magnezijum-sulfata, budući da ga je u krvi umrlih bilo u većim količinama. Ekspertska ekipa Ministarstva zdravlja tvrdila je da se radilo o "lošem opštem stanju visokog proseka starosti (64,4) pacijenata, kao i o komplikacijama koje su nastupile nakon operativnih zahvata". Ova tragedija ni nakon deset godina nije objašnjena.