Kad sveci mar?iraju

Mitrov danak - hajdučki rastanak. Idealan dan za konačnu tačku na hajdučiju i za odlučan korak u novo doba. Doba kada će biv?i hajduci navući demokratske odore i krenuti da vraćaju tovare blaga onima od kojih su ga privremeno preuzeli. Kada narodni vođi kojima ni?ta nije sveto uveravaju da će ustav biti bolji ako bude progla?en na crkveni praznik - pastvi ostaje samo da se moli. Svecima - da se pokupe i potra?e mesto gde se carstvo nebesko malo manje brka sa zemaljskim. ?ta god pisalo u ustavu, njegovo kačenje o ikonu bilo kojeg sveca ostavlja sumnju da ustavotvorci sumnjaju u svoje delo. Svojevremeno se i jedna od uglednijih javnih kuća u glavnom gradu bila zakitila svetačkim imenom. Zemaljski zastupnici nebeskih podvi?nika nisu negodovali sve dok se u posao nije ume?ala policija. Svaki narod i svaka zemlja ima svoje praznike. Nacionalne i verske. Praznici se ne uvode nasumice i ne farbaju se partijskim bojama. U Srbiji, biva, vi?e je onih koji bi da se proglase starateljima ili izaslanicima Svetog Save nego onih koji poznaju njegovo učenje i ravnaju se prema njemu. Velikomučenik Dimitrije jo? ne zna hoće li mu, zbog bezbrojnih grehova njegovih, biti natovarena na vrat i majka svih srpskih zakona. U njegovo vreme va?ilo je rimsko pravo. Ustav za koji se tra?i njegovo pokroviteljstvo doneli su mahom oni koji su pre nekih pola stoleća, u tinejd?erskom veku, revnosno učili Ustav SFRJ. Drugog nije bilo. Da su se dana?nje velmo?e setile da pitaju dvadesetogodi?njake u kakvoj dr?avi hoće da ?ive ne bi bilo muka s izlazno?ću. Niti bi bilo toliko prigovora. Isti će se, prema pravdi koju primenjuju sve ovda?nje vlasti, razmatrati na kukovo leto. Ako ustav bude progla?en mitrovdanskim, valjda se podrazumeva da će i naredni izbori biti vezani za neki praznik, a da će buduća vlada dobiti ime prema nekom svetitelju.

?to se tiče kr?enja neprogla?ene referendumske ti?ine, kamen na gre?nike mo?e da baci svako ko nije gre?io. U Srbiji nije te?ko naći ni gre?nike ni gre?ne jarce. Te?ko je verovati onima koji, budući na vlasti, smatraju da nema onoga ?to je nedozvoljeno ako je demokratija u pitanju. ?ta je demokratija - to određuje svako ko se smatra demokratom. Bar dotle dok je na vlasti. Gospođa Del Ponte takvo pona?anje obja?njava tvrdnjom da srpski vlastodr?ci relativnim vrednostima uvek daju preimućstvo nad apsolutnim. I da se pogledamo u oči: jesu li i u drugom krugu predsedničkih izbora 2004. presudna bila poslednja tri sata? Ko u ta tri sata nije obezbedio makar jo? jedan glas kandidatu demokratskih snaga zaista ima pravo da baci kamen. Ko u poslednja tri sata 24. septembra 2000. nije obezbedio jo? koji glas za DOS, ima pravo da zanoveta.

Da nije zanovetala, vlast bi se razmazila. Dok zanovetaju oni koji su, kada behu na vlasti, psovali sva zanovetala, gre?ni građanin ima pravo da bojkotuje ?to god mo?e. Na svoju ?tetu, svakako. Ako je to neka uteha, davno je napisano da je svaki čovek uvek na gubitku. Najvi?e gubi onaj koji poku?ava da ?to vi?e čini za dobrobit drugih. Ko se sančopansovski saginje i brine samo svoje brige, uvek se nekako provuče kroz sve vihore i furtutme.

Vlast nikako da se umori od dobročinstava. Bunar iz kojeg pritiče novac za nove neimarske poduhvate i povi?ice onima koji su na bud?etskim jaslama izgleda nema dna. Ako za sve to postoji zdravo pokriće, valjda niko neće negodovati zbog vi?ih plata zaposlenih u kulturi ili zbog novog pojeftinjenja goriva. Priča o autoputu Horgo? - Po?ega ne?to je zamr?enija, pogotovo ako se slu?aju obja?njenja nadle?nog ministra. Gospodin Ilić i najslo?enije pitanje ume da svede na slučaj malog Đokice ili Perice, pa ispada da je vlast u pravu sve dok je na vlasti. Jo? zamr?enija je javna rasprava o jačanju dinara. Retko ko veruje da su tu čista posla i da u ovoj zemlji nema drugih sila izuzev slobodnog tr?i?ta, to jest ponude i potra?nje. Ko pamti devedesete setiće se da je razlika između zvaničnog i crnog kursa marke pogodovala samo povla?ćenima. Danas jeftine evre mo?e da kupi svako. To jest, svako ko ima dinara. Ko ima vi?e, lak?e pliva kroz virove slobodnog tr?i?ta. I ne pita se dokle će. Zna.

S koje god strane sabirali utiske nedelje, na vrhu stoji vest da je u Subotici, neutvrđenog dana, oktobra 2006, dvoje ljudi umrlo od gladi. Nisu saznali da im je na kapiju zakačen poziv da se jave u narodnu kuhinju. Nadle?nih ima mnogo. Nenadle?nih jo? vi?e. Majka i sin imali su samo jedan ?ivot.

Mihal Ramač