JEВРЕЈСТВО ПРОТИВ СРПСТВА

Ово поглавље је прво објављено у Зборнику Нова Европа, година II, књига II (март 1996, адреса: п. фах 31, 11030 Београд). Поштовани читаоче, живимо у времену када је србски народ повређен и осрамоћен као ријетко када у својој прошлости. Страшни рат у коме Срби гину у великоме броју, а да већина од њих и не зна зашто, траје већ четири године, а Србија и Црна Гора "мудро" ћуте и кажу да "нису у рату" и поред међународних санкција које су у потпуности опустошиле и упропастиле економију тих двију србских држава. На стотине хиљада србских избјеглица из западних србских земаља, а којима је међународна заједница ускратила право на самоопредјељење, и који су на један подмукао и претјерано груб и безобзиран начин, сурово протјерани са својих вјековних огњишта, обманути и преварени, а препуштени сами себи да се сналазе и спашавају како знаду и умију, лутају због тога сада по Србији и целоме свијету у потрази за парчетом хљеба.

Због свега тога ми смо се у овом најтежем и можда пресудном историјском тренутку, када се одлучује о опстанку или нестанку србског народа, уз болне призоре очекиваних али и неочекиваних издаја и велеиздаја, и уз ужасне догађаје лоповлука људи на власти, одлучили за разговор са оцем Михаилом Микићем, свештеником Србске православне цркве и предсједником Србске војске спаса, добротворне организације која је до сада од почетка рата за потребе србског народа у ратом захваћеним подручјима бивше Југославије из Америке допремила помоћ у вриједности од скоро шест милиона америчких долара.

Оче Михаило, да ли је садашњи рат избио случајно или га је неко намјерно изазвао са злонамјерним циљем, и које су то мрачне и подземне силе и снаге овога свијета скренуле србски народ са његовог србског пута мирног развитка на пут ратних страхота, који са мањим прекидима трају непрестано од Косова до данашњих дана?

Одговоре на та питања нећемо никада стварно наћи ако прије тога не схватимо да се многи историјски процеси не могу правилно разумјети ако се испусти из вида једна огромна сила која смишљено и плански дјелује у свијету током многих минулих стољећа утичући на просвјету, културу и на политичке догађаје. Чувени jеврејин, енглески лорд Дизраели Биконсфилд (1804-1881) рекао је једном приликом да "свијетом не управљају личности које стоје на челу држава и влада, него тајна друштва". Он је у великој мјери био у праву. Та тајна друштва не владају увијек непосредно помоћу директних наређења, него обично кроз просвјету они васпитавају водеће кругове сваког народа тако да сви они воде свој народ у извјесном правцу, често пута мислећи да тиме испуњавају своју дужност према Отаџбини. Садашњи догађаји у србскоме народу то најбоље потврђују. Највећа међународна сила, која је била узрок многих историјских догађаја током вијекова и која има водећу улогу код многих народа, поготово бијеле расе, јесте католичка црква, комунизам, масонерија и јеврејство. Свети Владика Николај Велимировић и један од његових најбољих ученика, покојни Димитрије В. Љотић, назвали су ове двије последње силе "редитељима драме човјечанства" и тиме су најбоље открили Србима праву суштину те драме, исто тако као што је прије њих упозоравао своје сународнике на масонско-јеврејску опасност Јаша Томић. Многобројне несреће човјечанства, па тако исто и ове сада које су задесиле србски народ јесу плод ватиканско, масонско-комунистичке јеврејске завјере против србског народа. Те мрачне и страшне силе морају се због тога што прије разоткрити у србскоме народу, јер он мора да упозна своје непријатеље, пошто се ниједан непријатељ не може побједити докле се год народ не упозна са његовом природом и његовим циљем.

Значи, оче Михаило, за садашњи рат и велику несрећу која је задесила србски народ, као и за велику срамоту и бруку која нам је плански нанесена, углавном су криви католичка црква, комунисти, масони и међународна заједница која се налази у служби Јевреја?

Јесте. Али када то кажем ја не мислим да тврдим да не постоје страсти, рачуни и заблуде и код простог србског, хрватског и "муслиманског" народа. Далеко од тога. Да те заблуде, страсти и рачуни не постоје код обичног свијета, Драма тада не би могла да се одвија на овај начин како се то сада дешава. Творцима Новог свјетског поретка којем вјерно служе комунисти, масони и цијела међународна заједница, овај рат је зато био потребан да би се кроз њега срушио србски национализам и физички истријебио србски народ у западним србским земљама. Јевреји су зато преко масона и комуниста, као домаћих србских, хрватских и "муслиманских" велеиздајника, добро овај рат припремили, народе завадили и тако створили све потребне услове да он траје све дотле докле они то желе, како би на тај начин у правим ратним условима који су под њиховом контролом увјежбали своју војску за коначни обрачун са Русијом и цијелим православљем, и тако створили потребне предуслове за успостављање своје владавине над овим просторима. Бастион јеврејске власти у свијету дуго је година био у Великој Британији и Совјетском Савезу, али постепеним слабљењем Енглеске и Русије, Америка све више ступа на позорницу овога свијета у истом својству као заштитница и носилац Новог свјетског поретка, односно јеврејских интереса.

Оче Михаило, неупућени и необавештени читалац највјероватније врти главом са невјерицом због ових Ваших изјава чудећи се како је могуће да један мали народ од свега можда двадесет милиона људи, расутих по цијелом свијету, толико велике успјехе постигне?

Може бити. Али треба да се зна да у нашој наивности и незнању и лежи главни разлог комунистичко-масонско јеврејског успјеха. Срби су у просјеку веома слабо обавештени и о томе шта се то стварно догађа у њиховој земљи, а о правим узроцима разних догађаја у далеком свијету највећим својим дијелом они не знају ништа, а поготово о тајном дјеловању јеврејских циониста који своје планове вјешто спроводе преко комуниста и масона. Историја 19. и 20. вијека, у ствари је историја растућег јеврејског утицаја, и то у толикој мјери да данас Јевреји индиректно држе све народе аријевске расе: економски, политички и духовно – у својој власти. Историја многих народа, а поготово историја бијелог народа, могла би пружити о томе многе потврде. Само, разумије се, историја објективна, а не историја фалсификована какву смо ми учили по школама. Кратко да кажем, много ствари има о којима не пишу наши уџбеници историје ако се ради о прошлости, нити их наша штампа биљежи ако се ради о садашњости, а баш те прећутне ствари пресудно утичу на историју и живот једног народа. И када се један такав случај на крају открије, онда ће увијек, по правилу, иза њега да стоји неки комуниста или масон над којима непрестано бди свевидеће око јеврејско. Они су удесили да се о томе не пише, да тако обичан човјек не би могао да сазна за њихову подмуклу и прљаву улогу у многим историјским догађајима. Задојени и вођени мржњом према хришћанству, Јевреји су успјели да овај свијет тако поставе, а поготово свијет бијеле расе, да је он доскора могао да бира само између њихове двије творевине – марксистичко- комунистичке и демократске плутократије, обе антиморалне, антинационалне и антисоцијалне. Успјех тих идеја које су плански за рачун Јевреја преносили и још увијек преносе комунисти и масони толико је данас велик, да је због тога менталитет просечно образованог човјека постао у великој мјери комунистички или масонски.

Оче Михаило, марксизам је себи као научна теорија поставио за циљ изградњу бескласног друштва у коме неће бити експлоатације и присвајања туђег рада од стране капиталиста и он је, по ријечима другарице Мире Марковић Милошевић, "моћно оружје у рукама радничке класе у борби за преображај људског друштва од класног у социјалистичко, односно бескласно комунистичко ", а Ви овде тврдите нешто сасвим супротно, да је марксизам у ствари био и остао у служби јеврејских циониста као моћно оружје у њиховој завјери против многих народа, па Вас због тога молимо да за наше читаоце мало боље објасните тај нама непознати однос који влада између марксистичке идеологије и јеврејства.

Као прво, сваки прави Србин треба да зна да је творац марксистичке идеологије Карл Маркс (1818-1883) по народности био Јеврејин, а не Нијемац. Он је због тога увијек бранио "демократске" принципе који руше темеље државе и друштва, да би тиме кроз револуцију радничке класе припремио терен за уједињење свијета са Јеврејима на челу. Зато комунистичка парола француске револуције о "слободи, једнакости и братству" није парола радничке класе, како се то често истиче, већ лозинка масонства у нижим степенима. Нашој јавности такође је мало познато да је на Првом заседању ДУМЕ, (народна скупштина) у Русији, послије преузимања власти од стране бољшевика, од 400 присутних делегата било 246 Јевреја, од којих је чак 160 дошло из Бруклина код Њујорка. Тада је из Америке, преко Халифакса у Канади, за Русију отишло преко пет хиљада Јевреја, и они су били главни финансијери и идеолози бољшевичке револуције у Русији. Била је то јеврејска страшна и крвава подмукла освета над православним руским народом због праведне одлуке царице Јелисавете од 1742. године којом је она, због јеврејске осионости, насртљивости и штетног утицаја који су ширили у њеној држави – многе због тога из Русије протјерала. Ако овај сада изнесени податак није довољан нашем човјеку да би он схватио и разумио спрегу која постоји и влада између комунизма, масона и Јевреја, тада више слепцу не вреди говорити о виду нити глувом шаптати на уво. А то што за вријеме постојања Совјетског Савеза у њему званично није било масонских ложа, као ни у СФР Југославији, не треба узимати озбиљно, јер масонство на Западу је за цијело вријеме постојања комунистичких режима на Истоку исте стално подржавало и на разне начине помагало и о томе постоје многа писана сведочанства која су још увијек доступна јавности. Осим тога, Јевреји су у цијелом Совјетском Савезу, као и свим другим државама Источног блока за вријеме постојања комунистичких режима у тим државама, били на власти, и они су те земље због тога третирали као своје колоније, због чега су јавне масонске ложе у њима биле потпуно непотребне. Пошто је комунизам у земљама Источног блока одиграо своју Јеврејима предвиђену улогу: морално, политички и културно разорио многе народе и државе, он је од истих, преко масона Михаила Горбачова, срушен и уништен без иједног испаљеног метка. Јевреји нису били творци само марксистичке идеологије него су они и на овим нашим просторима такође били творци и југословенске идеје и државе, као и усташког поретка коме је идејни отац био похрваћени Јеврејин њемачког поријекла Јосип Франк.

Оче Михаило, на који начин Јевреји успјевају да изврше огромне покрете и да остваре своје далекосежне, свеобухватне јеврејске планове о успостављању своје свјетске супер империје?

Јевреји су то успјели да остваре на разне начине, а прије свега кроз новац. Ја не знам да ли су они баш као "изабрани" народ Божји измислили новац, али зато веома добро знам да самом новцу нико није успио такву моћ да подари, и да нико тако далеко новцем није успио да продре као савремена плутократија, сва од Јевреја изграђена. Због тога је новац постао господарећа, а човјек служећа вриједност који због новца све продаје: и рад и знање, и земљу и част. То је наличје демократије која на прво мјесто ставља слободу да би тако под њезиним плаштом тајна друштва могла непримјетно да разоре и онеспособе све органе народне самозаштите који снагом духа и крви сваког нормалног човјека везују за његов род, поднебље и земљу као и прађедовску Свету вјеру. Тако су Јевреји прије реда, прије правде, прије истине жртвовали све друго, само не своје народне интересе, које су веома вјешто бранили кроз марксизам и сваки други интернационализам који напада дух народни и који тврди да историја једног народа није историја крвљу, духом и судбином повезане у једну цјелину рођене браће, већ историја класе које се међусобно од памтивјека тлаче, уједају и убијају. Одвојивши тако од народне духовне и крвне цјелине своје припаднике: комунисте, масоне и друге интернационалисте, Јевреји на тај начин стварају своје одане ударне групе које затим њима вјерно служе, попут јаничара у турскоме царству, за рушење националне и духовне самосвијести њиховог властитог народа из којег потичу и којем својим поријеклом на жалост припадају, а са којим суштински и стварно више ничег заједничког немају. Ето, на те начине Јевреји преко комуниста и масона успјевају да остваре своје далекосежне свеобухватне циљеве.

С обзиром да је марксизам изгледа завршио своју, од Јевреја давно одређену, улогу у разарању и уништавању православних народа, и да ми сада као свога непријатеља имамо још подмуклији друштвено-политички систем који нам се силом намеће са Запада, ми би Вас због тога, оче Михаило, замолили да за наше читаоце нешто кажете и о масонерији и да ли међу масонским ложама постоје, заиста, неке разлике?

Разлике између масонских ложа суштински уопште не постоје, јер све су оне основане са циљем да се у њима нарочито фино обрађује "груби камен", тј. припадници оних народа који су снагом свога духа и економијом још увијек везани за непролазне драгоцености и вриједности свога народа, односно да се људи разних погледа, сталежа и интереса на крају васпитају у једноме духу. Међутим, треба имати у виду да међу масонским ложама постоје једино значајне разлике у погледу отворености њихових коначних тајних циљева. Такође, међу ложама постоје разлике у њиховим ритуалима, али свим масонским ложама заједнички су њихови крајњи циљеви као и јеврејски симболи.

Шта је прави циљ масонерије? Да ли је то обраћање у јудаизам других народа или градња Новог храма човјечанства?

Прави циљ масонерије није обраћање у јудаизам осталих народа – прозелитизам, већ рушење других религија, иако се по учењу Талмуда људи дјеле на три врсте: на свето племе Израиља, на прозелите – НОАХИСТЕ, који су нешто средње између незнабожаца и Јудејаца, и који по Тори због тога могу да једу месо животиња које су забрањене јести Јеврејима, и народе потпуно туђе јудејству, које они називају НОРХИ, а за које су Јевреји измислили много разних погрдних имена. Сионски мудраци у петнаестом протоколу отворено говоре о томе како ће и масони, попут комуниста, бити бачени на ђубриште историје када они презуму власт у свијету. "Немилосрдно ћемо казнити сваког ко са оружјем у рукама дочека наш долазак на власт. Свако ново оснивање ма каквог тајног удружења биће такође кажњено смртном казном, и она од њих која сада постоје (масонске ложе), која су нам служила и служе, ми ћемо укинути и прогнати у далеке од Европе континенте. Тако ћемо поступати и са оним гојима (комунистима и слободним зидарима) који одвећ много знају, а оне, пак, које ћемо из било којих разлога помиловати – остаће у вјечном страху од прогнанства". Према томе, слободни зидари или масони, исто као и комунисти, не знају или не желе да знају каква им је биједна улога од стране Јевреја одређена и шта их на крају чека. Они јадници мисле да су заиста позвани да граде Нови храм човјечанства. Међутим, масони све што се више пењу у степенима, све више сазнају да је изградња тога храма ствар више или мање далеке будућности, а да они дотле, попут комуниста, морају да руше постојећу грађевину свијета да би тако рашчистили и направили мјесто за зграду будућег вијека. Према томе, док Јевреји коначно не овладају свијетом, масони морају у њему попут комуниста да стварају хаос, да га руше и то нарочито све религије, а у првом реду хришћанску, да би тако направили мјесто за њихову нову НОАХИТСКУ религију будућности. На највишим степенима масонерије, у знаку тридесет и трећег степена, то се открива у напису под сликом орла: "ORDO AB CHAO" што значи "РЕД ИЗ ХАОСА".

Оче Михаило, какве су, дакле, масонске дужности и обавезе према средини у којој се налазе, живе и раде?

"Масонство је борбена организација и као таква она је принуђена да потчињава своје чланове захтевима дисциплине потребне за борбу." Због тога, сваки човјек ступањем у ложу губи своју самосталност, што се најбоље види из самих масонских списа. Тако, на примјер, у свесци број шест часописа "Луч свијета" који је излазио у Новом Саду прије Другог свјетског рата, одштампани су врло лијепо одабрани изводи из других масонских издања. Међу њима и она која изразито говоре о масонској дисциплини. "Масонство не претендује нимало да примјењује у својој средини неке од оних принципа слободе и личне независности, а које оно тражи за непосвећене". Масон зато јесте грађанин "који прије свега мора бити масон, па тек онда чиновник, посланик или предсједник републике". Таква послушност масона предвиђена је и њиховом заклетвом која се даје усмено и писмено приликом ступања у ложу, а која гласи: "Завјетујем се чашћу, да ћу се одазвати сваком позиву који би мени био упућен од фрамасонерије, ма каква била политичка или друга ситуација у којој би се нашао, и да ћу бранити, на сваки могући за мене начин, све њене донесене одлуке (масонерије) по питањима политичким и социјалним".

Часни оче, да ли, према томе, масонска дисциплина приморава слободне зидаре да и они поступају и раде чак и против интереса своје Отаџбине?

Јесте. О велеиздајама многих масона у разним државама могу се наћи занимљиви подаци у радовима њемачког писца Хеселбахера, а за србску јавност: наивну и необавештену, ја ћу навести само неколико примјера из којих се јасно види колико велика опасност прети не само србском народу, већ цијелом човјечанству од масонске дисциплине слободних зидара, која у многим случајевима може приморати лица која располажу повјерењем државних власти да поступе директно против интереса своје Отаџбине. О томе најбоље свједочи исход битке код Валмија, када су чете монархијске коалиције под заповедништвом масона, Карла од Брауншвајга, 1792. године биле потучене, јер је он као главни заповједник савезних армија свесно изгубио ту битку, пошто је француска револуција била у опасности, и он је као масон по наређењу своје ложе морао да је спасава на тај начин. Ту познату историјску чињеницу, о којој Срби већином ништа не знају, признаје и познати масонски историчар Соније у својој књизи "Легенде и симболи" сљедећим ријечима: "Француска револуција је била апотеза масонства. Херцог од Брауншвајга пристао је зато, како кажу, да буде тучен код Валмија од Келермана по наређењу ложа " Овај случај наравно није једини у историји. Са издајством масонске војне команде Аустријанаца, морао је посебно у то вријеме много да се бори Суворов, за вријеме његовог похода против француских републиканских чета. Тугут, као масон, био је на челу војне команде, и он као такав замало што није упропастио не само војску свога цара, већ и оне аустријске армије које су стајале под заповједништвом Суворова. О велеиздаји Срба масона у нашем времену постоје такође многи докази које слободни зидари вјешто крију на тај начин што често фалсификују чињенице – да се црно приказује бијело, а бијело као црно, односно да се истина приказује као лаж, а ?