Imovina preča od života

Izazov za sudove: novi zakon dozvoljava odbranu materijalnih dobara ubistvom napadača

Ako vidite da vam neko upravo krade automobil, pa izvadite pištolj, pripucate i ubijete lopova, verovatno ćete biti osuđeni za ubistvo učinjeno u prekoračenju nužne odbrane. Međutim, ako vam se to dogodi posle 1. januara, kada stupa na snagu Krivični zakonik, vrlo je moguće da će krivični postupak biti obustavljen, jer „nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani”. Nužna odbrana, po novom zakoniku, više nije „ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe ili drugoga odbije istovremeni protivpravni napad”, već „ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad”.

To znači, kako je na konferenciji o Krivičnom zakoniku rekao sudija Novica Peković, predsednik Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, da će ubuduće zakon pružati zaštitu napadnutoj osobi koja uzvraćanjem napada ne brani samo samo svoj ili tuđi život, već i svoju ili tuđu imovinu.

– Neophodno je da građani ovo znaju – naglasio je sudija Peković.

[b]Jačanje instituta svojine[/b]

Ovo nije preporuka da se olako poteže oružje, ali građani treba da znaju da na napad na imovinu mogu odgovoriti napadom na život, kao što svaki lopov i razbojnik mora da bude svestan da njegova žrtva ima zakonsko pravo da uzvrati udarac, mnogo jači nego ranije.

Kada je čovek napadnut on, naravno, ne razmišlja mnogo o zakonskim propisima. U tim trenucima vođen je isključivo nagonom za samoodržanjem. Ako vas maskirani razbojnik presretne u hodniku zgrade ili pokuša da uđe u vaš stan, vi ne znate da li on hoće da vas ubije, siluje, ili samo da vam otme novac. Ako se ne parališete od straha, naravno da ćete pokušati da „odbijete ovaj protivpravni napad” i nećete krivično odgovarati čak i ako ga ubijete. Potrebno je samo da vaša odbrana bude istovremena sa napadom i da je ta odbrana bila neophodno potrebna da odbijete napad.

Sudijama u praksi nikada nije bilo lako da tačno odrede da li je granica nužne odbrane prekoračena ili nije. Šezdesetih godina prošlog veka zabeležen je slučaj čoveka koji je sa svoje terase video kako mu lopov krade „fiću”, pa je uzeo pištolj i ubio lopova. Sud je ocenio da takva odbrana nije bila „neophodno potrebna” da se odbije napad, pa je vlasnik „fiće” ipak odgovarao za ubistvo. Da li bi taj čovek, po novom Krivičnom zakoniku, bio oslobođen, pitamo sudiju Pekovića.

– Ovde je osnovno pitanje da li je dozvoljeno braniti imovinu uništenjem napadačevog života. Novi zakon dozvoljava takvu mogućnost, ali će to ipak biti jedan veliki izazov za sudove koji će sada imati znatno širi osnov za primenu instituta nužne odbrane u svakom pojedinačnom slučaju. Ova promena u definisanju nužne odbrane vodi i jačanju instituta svojine, na čemu se inače insistira u ovim tranzicionim promenama – rekao je za „Politiku” sudija Novica Peković.

Početkom devedesetih godina zabeleženo je više slučajeva vlasnika automobila koji su iz vatrenog oružja ranili ili ubili lopove koje su zatekli u krađi njihovih vozila. U svim ovim slučajevima zauzet je stav da je nužna odbrana prekoračena, jer je „napadnuto dobro (život) veće vrednosti od dobra koje se brani (imovina)”.

Međutim, nije svejedno da li ste nekog zatekli u krađi automobila ili u krađi trešanja iz dvorišta. Sudovi će i dalje u svakom pojedinačnom slučaju odlučivati da li je reč o nužnoj odbrani.

– Na minoran napad ne može se odgovarati brutalnom odbranom, ali se za postojanje nužne odbrane ipak ne traži potpuna ravnomernost između napadnutog i branjenog dobra – objašnjava Peković.

[b]Krajnja nužda[/b]

Kod krajnje nužde situacija je drugačija, ali se i ovde u novom zakoniku pruža zaštita i imovini. „Krajnja nužda postoji kada je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od sebe ili drugog istovremenu neskrivenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo”. Novi krivični zakonik i ovde unosi izmenu: „od svog dobra ili dobra drugog”.

– Kod krajnje nužde imate pravo da uništite tuđe dobro da biste sačuvali svoje dobro. Tu nema napada, nego je reč o opasnoj situaciji u kojoj imate prirodno pravo na opstanak. Na primer, ako se posle brodoloma nađete sa nekom osobom u malom čamcu koji ne može da izdrži dve osobe, jer će potonuti, nećete odgovarati za ubistvo ako tu osobu gurnete u okean jer je reč o krajnjoj nuždi – kaže sudija Peković. U ovom slučaju sa čamcem „učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo”, kao što zahteva zakon. Međutim, kod krajnje nužde se ne može uništiti život da bi se spasla imovina jer je u tom slučaju učinjeno zlo veće od zla koje je pretilo.

Sudovi su do sada različito rešavali slučajeve nužne odbrane u kojima su napadnuta imovinska dobra. Očekuje se da, posle stupanja na snagu Krivičnog zakonika, sudska praksa u ovakvim slučajevima zauzme jasniji stav.