Hajdučija na asfaltu

Dim koji se već pune dve nedelje širi iz predgrađa francuskih urbanih centara, odvratio je pažnju evropske javnosti od drugih protesta i demonstracija. Štrajkovali su španski rudari u Asturiji, neonacisti u Slovačkoj i Nemačkoj, radikalno leva omladina u Turskoj. U Belgiji su održani štrajkovi upozorenja, generalni štrajk širokih razmera uskoro bi, na duže vreme, mogao da blokira puls zemlje domaćina evropske administracije...

Evropske socijalne stranputice

HAJDUČIJA NA ASFALTU

Kada presahne svaka nada mladih u ostvarenje životnih ciljeva, razočarenje se pretvara u organizovani revolt i nasilje.

Dim koji se već pune dve nedelje širi iz predgrađa francuskih urbanih centara, odvratio je pažnju evropske javnosti od drugih protesta i demonstracija. Štrajkovali su španski rudari u Asturiji, neonacisti u Slovačkoj i Nemačkoj, radikalno leva omladina u Turskoj. U Belgiji su održani štrajkovi upozorenja, generalni štrajk širokih razmera uskoro bi, na duže vreme, mogao da blokira puls zemlje domaćina evropske administracije...

Tek početkom nedelje, kada je miris paljevine ušao u nozdrve stanovnika Brisela, Bremena i Berlina, političari, sociolozi, i policajci naravno, pokušali su da relativišu opasnost izbijanja masovnih protesta širom starog kontinenta - po francuskom receptu.

BEZNAĐE REPERA

U analizama, čiji (bez)broj ovih dana dostiže inflatorni nivo, ukazuje se na neophodnost osmišljavanja panevropske strategije reintegracije "izgubljene generacije". Pri tom se misli na milione mladih koji životare u predgrađima, bez realne šanse da svom životu daju novi smisao i svetliju budućnost. Nazivaju ih "asfaltnim hajducima", "rušilačkim pomodarima", "urbanim desperadosima". Uz najave intervencija, poput nadahnuća predsednika Evropske komisije Manuela Barosa, da se osnuje neka vrsta fonda za žrtve procesa globalizacije, nije mnogo učinjeno. To su prozreli i potencijalni hajduci sa asfalta onih regija koje još nije obuzela strast razaranja. "Nudi nam se nešto što bi se moglo uporediti sa pomoći crvenog krsta posle zemljotresa", upozoreno je u anonimnom letku neregistrovane "Rep-generacije" u Beču. Zaključak: "Onde dele šatore, cigle i malter da bi pogođeni sklepali nova kućišta - ovde nam nude besplatne kurseve, ne bi li se, kako-tako, snašli u životu."

Uz banalne teze, da se globalizacija i vladavina kapitala ne mogu zaustaviti, razočarani i otpisani se mlako motivišu ka "fleksibilnijem" odnosu prema radu: "Danas si automehaničar, sutra ćeš biti konobar, kroz deset godina, uz odgovarajuće dodatno obrazovanje, postaćeš socijalni radnik."

Autor citata, nekada prvak među meterima bečke olovne štampe, danas je, zaista, socijalni radnik. Čekajući da ostvari pravo na prevremeno penzionisanje, vrsni plesač i hobi-muzičar pevuši šansonu iz epohe kada su se prve armije žrtava kompjuterizacije uputile na biroe rada: "Ništa neću dobiti, nemam šta da izgubim, ni nadu ni goli život... Zato volim sve plodove razaranja, i ono, što vas najviše plaši, bol i(strah) noći", izustio je francuski šansonjer Rino pre dve decenije u pesmi "Druga generacija".

Pre ravno godinu dana, minhenski sociolog Ditmar Hiser upozorio je u studiji "REPublikanska sinteza" na latentnu opasnost koja preti od mlade, revoltirane generacije, kada socijalna kriza uzme maha. "Oni koji pevaju iz protesta okrenuće se urbanoj gerili, ako im se za to pruži povod i prilika."

ČETIRI SPIRALNA NIVOA

Sličan sud dao je ovih dana Maks Fridrih, bečki profesor neuropsihijatrije za mlade. "Spirala potencijalnog socijalnog revolta mladih počiva na četiri spiralna nivoa: kada nastanu problemi u vezi sa emancipacijom i društvenim napretkom, uslovljeni socijalnim, etničkim ili verskim aspektima, emocije podstiču verbalnu agresivnost... Fizički obračuni postaju alternativa, kada argumenti presahnu, pretvaraju se u organizovani revolt... Asfaltni hajduk se oseća jak među njemu sličnim."

Analitičari koji se bave socijalno-političkim aspektima getoizacije mladih ističu da je jedini prihvatljiv model - povratak Evropi rada, umesto stvaranja preduslova za evropsko supernadmetanje u zgrtanju kapitala.

"Solidarnost Evrope, njenih vlada i građana, u ostvarenju ustavima zacrtanog prava na rad, od istoka, preko zapada do Mediterana, i usvajanje regulativa o istim nadnicama za isti rad, preduslov su opstanka Unije", kaže se u stavu, upravo objavljenom u centrali Socijalističke internacionale, u Londonu. Dodatak: "Dok nemački radnici zaziru od poljskih nadničara, rumunske bolničarke zarađuju hleb švajcarskih medicinskih sestara, vlasnici kapitala će lako nalaziti put do ostvarenja novih profita".

Ko je u pravu, ko ne, moglo bi već uskoro da se pokaže u praksi: švedski elektrokoncern "Elektroluks" najavio je zatvaranje jedanaest od 17 (ipak, profitabilnih) fabrika u zapadnoj Evropi. Nemački Telekom sastavlja spiskove trideset sedam hiljada radnika koji bi trebalo da izgube posao, a Austrijske železnice razmišljaju o otpuštanju polovine pragmatizovanih (neotpustivih) službenika.

M. Kazimirović