Grafiti mržnje o Povorci ponosa
Beograd -- Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska prava, osudio pojavu grafita u Beogradu, koji pozivaju na nasilno sprečavanje Povorke ponosa. Dok iščekuju početak Povorke ponosa 2009, koja bi trebalo da bude održana 20. septembra, Beograđani gotovo u celom gradu mogu čitati grafite u kojima se izražava mržnja prema pripadnicima gej populacije i protivljenje ovom skupu. "Strašno je što postoje grupe koje pozivaju na smrt dela populacije", kaže državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Portparol Javnog tužilaštva juče nije bio dostupan za razgovor, a u MUP-u potvrđuju da se radi na prijavljenim slučajevima, te da je u toku prikupljanje operativnih informacija.
"Strašno je da u našem društvu, koje treba da bude lider u borbi za toleranciju i jednakost, jer smo na sopstvenom primeru mogli da vidimo šta znače mržnja, netolerancija i nasilje, postoje organizovane grupe koje bez ikakvog straha pozivaju na smrt dela populacije i usmeravaju svoj rad na kršenje ljudskih prava koja su garantovana Ustavom i svim međunarodnim konvencijama kojima je Srbija pristupila", kaže za "Politiku" Karadžić.
"Po informacijama koje sam dobio, MUP je pokrenuo istragu, a neke osobe su i privedene, što je pozitivno. Smatram da tužilaštvo i sudstvo moraju mnogo oštrije da reaguju u ovakvim situacijama, jer svako od nas jednog dana može biti meta tih ljudi. Moramo poslati jasnu poruku da se za takve postupke u ovom društvu odgovara", rekao je Karadžić.
On je naveo i da ovakvi grafiti doprinose negativnom imidžu Srbije i njenog glavnog grada, jer, kako kaže, niko ne želi da provodi odmor ili da putuje u mesto u kome postoje grupacije koje slobodno mogu da pozivaju na nasilje i traže smrt drugih ljudi.
Dragana Vučković, članica organizacionog odbora "Povorke ponosa 2009” najoštrije osuđuje ove grafite.
"Smatramo da ti grafiti samo potvrđuju potrebu za održavanjem Povorke ponosa. Pozivamo sve građane da nam se pridruže 20. septembra i da zajedno pokažemo da je ravnopravnost vrednost koju želimo da istaknemo", kaže Vučkovićeva, kao i da organizacioni odbor najviše pažnje poklanja upravo aspektu bezbednosti, ali i da su svesni rizika.
"Istina je da ce Povorka ponosa biti skup visokog rizika, ali može biti održana potpuno bezbedno uz dobre preventivne mere policije i njihovo profesionalno postupanje tokom parade u šta ne sumnjamo", navodi ona.
Osuda i nevladinih organizacija
Danas je i više nevladinih organizacija iz sektora zaštite ljudskih prava zatražilo od nadležnih organa da hitno ispitaju sve okolnosti ovog slučaja u skladu sa zakonima, pronađu i kazne počinioce i spreče ih u nameri da svoje pretnje sprovedu u delo.
U saopštenju se navodi da je grafitima mržnje počinjeno više krivičnih dela, i to: povreda ravnopravnosti iz člana 128. st. 2. Krivičnog zakonika (KZ); rasna i druga diskriminacija iz člana 387. KZ; udruživanje radi vršenja diskriminacije (član 10. Zakona o zabrani diskriminacije); govor mržnje (član 11. Zakona o zabrani diskriminacije); uznemiravanje i ponižavajuće postupanje (član 12. Zakona o zabrani diskriminacije); težak oblik diskriminacije (član 13. tačka 1. i tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije); diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije (član 21. Zakona o zabrani diskriminacije)
"Zabrinjava odsustvo adekvatne reakcije nadležnih državnih i gradskih organa, posebno u situaciji kad je u Srbiji najzad usvojen Zakon o zabrani diskriminacije i kad odnos i stepen tolerancije većine prema manjinskim grupama postaje relevantan i kao pokazatelj spremnosti društva da se uključi u svetske i evropske procese i integracije", navodi se u pismu koje su najvišim državnim i gradskim zvaničnicima uputili Komitet pravnika za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Beogradski centar za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom i druge NVO.