Genocidi u Africi nezanimljivi medijima, Gaza uvek hedlajn

Dok su reporteri izveštavali o sukobu u pojasu Gaze, širom Afrike život je izgubilo nekoliko hiljada ljudi. Ceo svet se nada da će se prekid vatre između Izraela i Hamasa održati. Tokom tri nedelje nasilja ubijeno je i povređeno nekoliko hiljada ljudi, od kojih je najviše civila. Žrtve u pojasu Gaze su, ma kako to čudno izgledalo, bleda senka u odnosu na broj ubijenih u jednom od mnogobrojnih građanskih ratova u Africi, o kojima skoro niko ne izveštava. Armije novinara napustile su Gazu sa izraelskim vojnicima. Oko 1.500 novinara je izveštavalo o izraelskom napadu na Gazu, uglavnom sa istog mesta - na granici između Izraela i Gaze. Naime, Izraelci nisu dopustili novinarima da ulaze u pojas Gaze za vreme ofanzive. Sledeće pitanje koje se nameće jeste prema kojem ratištu će se sada okrenuti svetski medijski cirkus.

Sigurno neće ka Africi. Dok su kamere bile fokusirane na granicu između Izraela i Gaze puna 22 dana, ljudske tragedije su se odmotavale na drugom kontinentu.

Hiljade ljudi su ubijene u Demokratskoj Republici Kongo dok se rat s pobunjenicima nastavlja. U Darfuru je u građanskom ratu ubijen 3.461 čovek, dok je u Zimbabveu od epidemije kolere umrlo 1.500 ljudi. I pored svih tih crnih brojeva, tek nekoliko kamera je zabeležilo ove tragedije.

Josi Miler, koji radi na televizijskoj mreži NBC kao producent, pratio je vesti širom sveta. Snimao je palestinske proteste protiv Izraela, građanski rat u bivšoj Jugoslaviji i proveo nekoliko nedelja u Africi. On kaže da Afrika i dalje ne privlači dovoljno interesovanja.

„Afrika je oduvek mala priča. Rat u Somaliji je bio zanimljiva tema za novinare jer su ljudi umirali od gladi, a i interesi SAD su bili na kocki. Nikog nije briga šta se tamo zaista desilo. U Ruandu smo došli tek nakon što je ubijeno 60.000 ljudi. Nije nas bilo briga, kao što nije ni bilo koga drugog. To je bila priča od nekoliko dana i ništa više od toga", kaže Mojler.

Genocidi u Africi retko zauzimaju mesto u udarnim vestima. Neki kažu da odluka o tome šta treba izveštavati nema veze s novinarima, već s novcem i politikom. Tek ponekad, kada se oglase borci za ljudska prava, sukobi u Africi se pojave u udarnim vestima.

„Niko ne želi da priđe Africi. Ljudi samo žele da prave novac u Africi i to je to. Nijedna zemlja ne želi da bude tamo. Francuska je pobegla, Italija takođe. Svi beže iz Afrike", kaže Mojler.

Nikom nije bitno to što je predsednik Sudana Omar el Bašir optužen za ratne zločine u Darfuru, to što u Zimbabveu svakog dana nekoliko stotina ljudi umre od kolere ili što somalijski pobunjenici svaki dan otmu jedan brod koji prolazi pored obala ove zemlje.

Umesto da prate dešavanja u Africi, sve kamere na svetu su se u utorak okrenule ka Vašingtonu da zabeleže kako prvi put u istoriji crnac postaje vođa jedne supersile. Sada treba samo videti da li će politika Baraka Obame uticati na medijsku agendu. Da li će njegovi afrički koreni uticati na to da mediji okrenu fokus ka Africi i tamo se zadrže.