Fiskalni račun i za seks?

Paraćinac Slavoljub Veljković, predsednik Udruženja vlasnika noćnih klubova "Karibi", rešio je da Srbiju na neobičan način povede put Evropske unije. Početkom godine, presavio je tabak, i ministru policije Draganu Jočiću i ministru finansija, Mlađanu Dinkiću, uputio pismo sa predlogom - da se legalizuje prostitucija. Na odgovor još čeka.

Predlog da se u Srbiji legalizuje prostitucija potkrepljen primerima iz sveta - skandinavske zemlje su ozakonile "najstariji zanat" pre pola veka, a Slovenija pre dve godine

Švedsku državnu kasu se slije više para od prostitutki nego od fabrika automobila "Volvoa" i "Saaba" zajedno. U Nemačkoj centri za zapošljavanje moraju da se odnose prema makrou koji želi da zaposli prostitutku isto kao i prema zubaru koji traži medicinsku sestru. U Srbiji "radi" oko 12.000 prostitutki. Devojka koja se bavi visokom prostitucijom za mesec dana zaradi za stan. Godišnji obrt para kod nas prelazi nekolko miliona evra, to je jedna od najprofitabilnijih grana riminala. Kazne za bavljenje prostitucijom su od od 10.000 dinara pa do zatvorske kazne koje mogu da budu od jednog do dva meseca, i ovo delo spada u nivo prekršaja

BEOGRAD - Paraćinac Slavoljub Veljković, predsednik Udruženja vlasnika noćnih klubova "Karibi", rešio je da Srbiju na neobičan način povede put Evropske unije. Početkom godine, presavio je tabak, i ministru policije Draganu Jočiću i ministru finansija, Mlađanu Dinkiću, uputio pismo sa predlogom - da se legalizuje prostitucija. Na odgovor još čeka.

- Tražim legalizovanje da bi, pre svega, prestali naši problemi s policijom, i policije s nama, a da devojke imaju zaštitu i radni odnos, kao što je to u zemljama EU. U Srbiji se deset do dvanaest hiljada žena, svojevoljno, trenutno ilegalno bavi ovim poslom. Nemaju nikakvu zaštitu, rade po bordelima i na ulicama, klijenti nisu sigurni koliki je rizik biti s njima. Organizatori čekaju da im se svakog trenutka policija sruči na vrat, a država, pritom, od ogromnog novca koji se vrti u tom poslu, nema nikakve koristi.

Ideja o legalizaciji najstarijeg zanata na svetu nije nova. Skandinavske zemlje su legalizovale prostituciju pre gotovo pola veka i od nje napravile unosan biznis. Primera radi, u Švedskoj u državnu kasu se slije više para od prostitutki nego od fabrika automobila "Volvoa" i "Saaba" zajedno. U glavnom gardu Holandije, u Amsterdamu, u gradsku kasu svakog meseca od poreza blizu 40.000 prostitutki uplati se oko 80 miliona evra.

Godišnja "zarada" grada Amsterdama od oporezivanja ovog "biznisa" iznosi oko milijardu dolara, što je srpski san za čitavu privredu. Prodavačicama ljubavi u ovoj zemlji, inače, ide i radni staž. U Nemačkoj zakon priznaje prostitutkama pravo da tuže one koji ne plate za seksualne usluge, dok potrošač nema pravo da tuži prostitutku, ako nije zadovoljan njihovim uslugama.

[TABLE]

Put ovih zemalja pre dve godine krenula je i bivša članica SFRJ, Slovenija. U ovoj zemlji od 1997. godine zanimanje - prostitut (muškarac), prostitutka (žene) nalazi se u zvaničnom registru zanimanja. Od 2002. godine smatra se legalnim poslom, a njihovi stručnjaci su procenili da godišnji promet u toj privrednoj grani može da dostigne svotu od oko 10 miliona eura.

Evropski sud u Luksemburgu pre nekoliko godina odlučio je da države članice Evropske unije u svom zakonodavstvu mogu da izjednače prostituciju sa ostalim privrednim granama. Rukovodeći se time, Organizacija za zaštitu prava hrvatskih homoseksualaca je krajem prošle godine počela akciju za legalizaciju ženske i muške prostitucije Hrvatskoj. I crnogorski tim za borbu protiv trgovine ljudima još januara 2003. godine predložio je da se u Crnoj Gori legalizuje prostitucija, jer bi policija na taj način bolje kontrolisala ovu oblast, a samim tim i trgovinu ženama.

U Srbiji o legalizaciji prostitucije sa oduševljenjem govore samo - prostitutke.

Za stručnu javnost u Srbiji ova oblast je još tabu tema. Mišljenje lekara, psihologa, dežurnih moralista i političara o legalizaciji prostitucije u našoj zemlji podeljeno je gotovo koliko i o Hagu - svako ima po dva mišljenja i dva zaključka. Ipak, našli su se u jednom: zabraniti prostituciju, jednostavno, nikom u ljudskoj istoriji nije uspelo, pa neće ni Srbima, a njena legalizacija daleko je kao i naše članstvo u EU.

Prema zvaničnim podacima SUP-a u Beogradu je trenutno registrovano oko 800 prostitutki, 171 makro - muškarac i 51 makro - žena, mada se ostavlja mogućnost i za postojanje neke "sive brojke" koja se razlikuje od zvanične statistike. Nezvanična cifra godišnjeg obrta novca kod nas, kada je reč o prostituciji procenjuje se na nekoliko miliona evra. Načelnik odeljenja za javni red i mir u upravi SUP-a Beograd Budimir Poluga smatra da se i u slučaju eventualne legalizcije prostitucije stanje na terenu neće bitno promeniti.

- Prostitucija je jedna od najprofitabilnijih grana kriminala. Sa njom su povezani i drugi kriminali; droga, oružje, trgovina ljudima... Samom legalizacijom mislim da ne bi prestali problemi koji su za nju vezani. Iz iskustva zemalja u susedstvu, gde je legalizovana prostitucija, znam da su problemi nastavljeni, a najveći su sa makroima, jer oni ostvaruju visoke profite, i to žele da zadrže. Mali deo od ove zarade ide prostitutkama, a iz prakse mi je poznato da prostitutka od makroa dobija samo onoliko koliko da bi održala goli život - navodi Poluga.

U Beogradu prostitucija je višeslojna, odnosno, podeljena po kategorijama; od ulične pa do visoke prostitucije. Uličnom prostitucijom bave se, uglavnom, devojke iz najnižih socijalnih slojeva društva. Posao vode makroi, a podeljeni su po teritorijama. Najpoznatije "tačke" su na autoputu kod hotela "Nacional", takozvani Manceov mostna novosadskom autoputu, zona duž Plavog mosta i čuvena štajga ili prostor ispred Ekonomskog fakulteta sa okolnim ulicama.

Agencijska prostitucija je proteklih godina bila vrlo rasprostranjena, i javno oglašavana u štampanim medijima. S obzirom na to da je oglašavanje i nuđenje seksualnih usluga u štampi, krivično delo pomaganje u obavljanju prostitucije, posle niza krivičnih prijava, ovaj način nuđenja seksualnih usluga je smanjen. Međutim, prema rečima načelnika Poluge, agencijska prostitucija je doživela transformaciju, i sada se ona zove "saloni za masažu."

- U toku je provera, i svaki salon koji ne bude imao prijavu biće tužen - kaže Poluga.

Agencijskom prostitucijom bave se devojke i dame iz različitih socijalnih slojeva i različitih zanimanja, starosti od 18 do 70 godina. Hotelska prostitucija, koja je i najrasprostranjenija, teža je za otkrivanje, jer se odvija unutar četvorougla: devojka, recepcionar, taksista i organizator.

Ovim vidom prodaje seksulanih usluga bave se uglavnom studentkinje, dok je klijentela inostrana ili su u pitanju ljudi iz unutrašnjosti. Takozvana prikrivena prostitucija odvija se pod okriljem noćnih barova i klubova za zabavu. Devojke su "pokrivene papirima", odnosno, vode se da rade kao striptizete, umetnice ili voditeljke šou-programa. Od "kategorije" kojom se devojke bave zavise i njihove zarade. Tako u hotelskoj prostituciji devojka po satu može da zaradi i 200 evra, dok je kod ulične ta zarada od 10 evra pa naviše.

Visoka prostitucija radi se u striktno zatvorenim krugovima, i okuplja najlepše i najatraktivnije devojke i dame. NJihovi angažmani traju po nekoliko dana, pa i meseci, a jedna devojka za mesec dana može da zaradi stan u Beogradu.

- Kazne za bavljenje prostitucijom su od novčane kazne od 10.000 dinara pa do zatvorske kazne koje mogu da budu od jednog do dva meseca, i ovo delo spada u nivo prekršaja. Makroi, odnosno oni koji obavljaju prostituciju, podležu odredbama o krivičnom delu i kazne su višegodišnje, zatvorske - kaže Poluga.

Poluga upozorava da je prostitucija najveća baza za trgovinu ljudima, a MUP je u toku prošle godine podneo šest krivičnih prijava za ovo krivično delo.

U Nemačkoj po zakonu centri za zapošljavanje moraju da se odnose prema makrou koji želi da zaposli prostitutku isto kao i prema zubaru koji traži medicinsku sestru. S druge strane, žene ispod 55 godina, koje se nalaze na birou, obavezne su da prihvate svaki posao koji im se ponudi, čak i ako se radi o zaposlenju u inače potpuno legalizovanoj industriji seksa!

[TABLE]

B. Ristić, Glas javnosti