Elektronski otpad u Srbiji najčešće u podrumima

U Srbiji se recikliraju jednostavnije komponente elektronskih uređaja, kao što su plastika, metal i staklo, a ostaju opasne materije, čiju finalnu preradu obavlja mali broj kompanija u svetu l Recikliranjem Japanci iskoriste 80 odsto otpada, EU 50, a Srbija svega dva odsto l Telenor počeo akciju za reciklažu starih mobilnih telefona

Beograd - Računari, štampači, skeneri, mobilni telefoni... neki su od aparata koji posle upotrebe postaju takozvani elektronski otpad. Kompanija Telenor juče je pokrenula veliku akciju reciklaže starih mobilnih telefona. Kako za naš list objašnjava marketing menadžer te kompanije Nenad Antić, tom kampanjom Telenor se pridružuje naporima Srpskog udruženja za reciklažu za što bržu implementaciju novog Zakona o reciklaži.

- Većina korisnika mobilne telefonije kupuje nove aparate svake dve godine. Pri tome izuzetno veliki broj starih aparata završi na otpadu. Više od 90 odsto mase materijala može se obnoviti i ponovo upotrebiti. Baterije koje predstavljaju od 15 do 30 odsto mase telefona mogu značajno naškoditi životnoj sredini. Posledice su dvostruke: bacanje mobilnog telefona znači i bacanje vrednih metala (paladijuma i zlata), a ovakav otpad zagađuje životnu sredinu jer se oslobađaju toksične materije poput litijuma i kadmijuma - kaže Antić.

On objašnjava da je u pitanju ekološki opasan otpad kojem se, od momenta prikupljanja do konačnog zbrinjavanja svih pojedinačnih komponenti, treba posvetiti na veoma ozbiljan način s ciljem što pravilnijeg korišćenja postojećih sekundarnih sirovina kako bi se potpuno umanjio štetan uticaj na životnu sredinu.

Telenor će svim korisnicima koji donesu svoj stari mobilni telefon dati popust od 1.500 dinara prilikom kupovine novog. Akcija koja je počela juče trajaće do 22. juna ove godine, a telefoni će biti prikupljani u svim Telenorovim prodavnicama. Popust je moguće ostvariti za kupovinu samo jednog mobilnog telefona.

Na jučerašnjoj pres konferenciji povodom početka akcije Antić je istakao da će, pored popusta, korisnik koji donese najstariji mobilni telefon biti nagrađen novim mobilnim aparatom marke nokia. Antić je naglasio da je ova akcija "pionirski posao u Srbiji" i da očekuju značajan uspeh "za dobrobit svih nas".

Vladimir Babović, direktor kompanije Ekometal koja se bavi prikupljanjem i preradom otpadnih materijala, naglašava da ekološki otpad raste četiri puta brže od komunalnog i da se čak 90 odsto mase mobilnih telefona može iskoristiti kao sekundarna sirovina.

Milan Ilić, predsednik Srpskog udruženja za reciklažu, ukazuje na neophodnost zakonskog regulisanja te oblasti i da je za uspešnost recikliranja i očuvanja životne sredine neophodna pomoć zvaničnih organa.

Zakonska regulativa propisuje da skladištenje rashodovane elektronske opreme nije dozvoljeno u internim prostorijama, već za njega može biti nadležna isključivo ovlašćena ustanova za reciklažu. Kompanija Božić i sinovi otvorila je BIS IT Reciklažni Centar za elektronski otpad u Omoljnici kod Pančeva. Prema rečima direktora te kompanije Nikole Egića, u Srbiji se radi reciklaža jednostavnijih elemenata u uređajima, kao što su plastika, metal i staklo. Međutim, i posle takve prerade u elektronskom otpadu ostaju komponente koje u sebi sadrže primese opasnih materija, a čije finalno recikliranje obavlja mali broj reciklažnih kompanija u svetu.

- Malo je takvih kompanija zbog toga što to zahteva velika finansijska ulaganja, specijalnu infrastrukturu i sofisticiranu tehnologiju čija se vrednost meri stotinama miliona dolara. Do pre godinu dana građani i firme iz Srbije nisu imali gde da odnesu električni i elektronski otpad. Tako su računari, monitori, skeneri i slično najčešće odlagani po podrumima i tavanima. Takve prostorije najčešće su male i nisu adekvatne za tretman opasnog otpada - objašnjava Egić za naš list i dodaje da se recikliranjem iz otpadnih materija izvlače one koje imaju upotrebnu vrednost. "Japanci su poznati po tome, oni iskoriste 80 odsto otpada, EU 50 odsto, a Srbija svega dva odsto", kaže Egić.

On navodi da u Centar za reciklažu dolazi mala količina otpada, najčešće računari, monitori, skeneri, štampači, ređe mobilni telefoni. Pravna lica pri isporuci otpada potpisuju ugovor s pobrojanom količinom i vrstom otpada i moraju da plate njegovo odlaganje, dok građani mogu da donesu elektronski otpad na reciklažu bez nadoknade. S. Stamenić - I. Pejčić

**SEKOPAK: Razvrstavati ambalažni otpad
 
**"Sekopak" - Društvo za upravljanje ambalažnim otpadom uputilo je apel Ministarstvu za zaštitu životne sredine da se što pre usvoje zakoni iz te oblasti koji su, poput Zakona o upravljanju otpadom, još prošle godine ušli u skupštinsku proceduru. "U Srbiji bi što pre trebalo utvrditi način prikupljanja i reciklaže ambalažnog otpada, a zakon iz te oblasti može i naknadno da se donese", rekla je Rebeka Božović, generalna sekretarka "Sekopaka". Ona je ukazala da Srbija uopšte nema propise u oblasti otpada i da "to pitanje ne može da se odlaže". Zbog toga se, dodala je, industrija u Srbiji organizovala i osnovala "Sekopak". U tom udruženju su, pored ostalih, "Knjaz Miloš", "Bol pekedžing jurop", "Tetra pak", "Apatinska pivara", "Koka kola", "Freš", "Karlsberg", "Ej end pi"... "Sekopak" se zalaže za prikupljanje svih vrsta ambalaže i podsticanje krajnjeg korisnika za razdvajanje otpada, kako se inače radi u 25 zemalja EU, s 275 miliona stanovnika.

**"Zelena administracija"
** 
Svetska je praksa da neka ministarstva imaju projekat "zelene administracije" u kojem se sav otpad u okviru tog ministarstva razvrstava kako bi se kasnije reciklirao, ukazuje profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Anđelka Mihajlov. Inicijativu u istom smeru preduzelo je i novoosnovano Ministarstvo zaštite životne sredine. Kako nam je rekao ministar zaštite životne sredine Saša Dragin, to Ministarstvo je nedavno ovlašćenoj firmi za zbrinjavanje i reciklažu elektronskog otpada predalo stare i pokvarene uređaje - računare, štampače i skenere.

sreda, 23. maj 2007.  Izvor: Danas