Dva modela

Ekonomske prognoze za nastupajuću godinu generalno su toliko pesimistične da je bolje odložiti bavljenje njima. Ima vremena da se pokaže koliko su osnovane. Pesimisti predviđaju će Amerika usporiti rast sa sadašnjih 4 na negde 2-3 odsto, cenjkanja oko rasta u Evropi svode se na decimale između jednog i dva procenta, dok Kina, kako tvrde, nema drugog izlaza nego da "hladi" svoj zahuktali rast, kako bi izbegla teške potrese neravnoteže. Optimisti, u međuvremenu, ćute. Jedno vreme su se zanosili idejom da će Evropa biti ta koja će pokrenuti novi ciklus opšteg razvoja, jer Amerika vodi sebičnu politiku prebacivanja nedaća na tuđ račun, ali su uvideli da su evropske mogućnosti skromne čak i za sebičnu politiku.

Nema nam druge nego da pogledamo dva primera evropskog neuspeha i uspeha, da bismo na osnovu njih videli koji koncepti razvoja daju rezultate. Italija, zemlja vedrog duha, polako, ali nezadrživo, pada u depresiju i teši se što je posle dve godine "pozitivne nule" (rasta od 0,5 odsto) prošlu godinu završila, prema procenama, rastom od 1,3 odsto. Poslednjih meseci 2004. zabeležila je pad industrijske proizvodnje od 3 odsto, trgovina nikada lošije nije išla, izvoz pada, konkurentnost se srozala na pretposlednje mesto u Evropskoj uniji. Sve to zbiva se u okviru politike koja je obećavala "švedski standard" i bujanje privrede ako se koncept socijalne države zameni neokonzervativnim davljenjem države i neograničenom slobodom privređivanja.

Domaća agencija za ispitivanje javnog mnenja "Eurisko", provela je poslednjih dana decembra istraživanje i konstatovala da 93 odsto Italijana smatra da su se u protekloj godini cene i troškovi života pogoršali. Da je nacionalna ekonomija podbacila smatra 68 odsto ispitanih. Da su uslovi da se nešto uštedi postali nemogući smatra 84 odsto porodica... Za tek započetu godinu 53 odsto ispitanih smatra da će cene i troškovi života i dalje rasti, da će ekonomija nastaviti da propada smatra 40 odsto, a da će mogućnost uštede biti još manja misli 53 odsto ispitanika.

Budući da su svi ovi procenti manji, moglo bi se smatrati da je to tračak optimizma. Naravno, predsednik italijanske vlade ima sasvim drugačije mišljenje i u svojoj novogodišnjoj poruci pokušao je da osokoli svoje sugrađane primerima uspeha koji bi bili još veći da nije skupog evra i birokratizovane EU. Započeta je realizacija brojnih velikih projekata, proterano je skoro 200 hiljada imigranata koji oduzimaju posao domaćim radnicima, u toku su fundamentalne reforme i otpočela je definitivna bitka između dobra i zla. "Borio sam se i nastaviću da se borim protiv zla levice, koja još uvek oličava komunističku ideologiju", kaže on.

Na drugom kraju Evrope, kako izveštava Economist Intelligence Unit, u Irskoj, izranja "Ostrvo uspeha". Zemlja gladi, bede i beznadnog bežanja u emigraciju, za čiji je glavni grad Džems Džojs pisao: "Nema sumnje, ko je želeo uspeh morao je da ode, u Dablinu nije bilo moguće pokrenuti bilo šta". Ta Irska, i taj Dablin, postaju danas pojam uspeha na evropskom tlu. Prema "The World in 2005" Irska je na prvom mestu uspeha u Evropi, ispred Švajcarske, Norveške, Luksemburga, Švedske, Austrije...

Ta donedavna zemlja bede danas ima BDP po stanovniku četvrti na svetu, najnižu stopu nezaposlenosti, političku stabilnost, visok stepen socijalne sigurnosti, zdravstvo za ugled, klimu jednakosti i tolerancije. Osnova njenoga uspeha su modernizacija i očuvanje tradicionalnih vrednosti.

Zemlja sa jedva četiri miliona stanovnika nezadrživim tempom postaje najintenzivniji konglomerat raznih nacija. U prošloj godini u Irsku je imigriralo srazmerno čak četiri puta više stranaca nego u Ameriku. Najmasovnije dolaze Poljaci, Mađari i stanovnici baltičkih država koje su pristupile EU, jer je Irska jedina stara članica EU koja nije zatrvorila granice pred stanovnicima novih članica.

"Kombinacija starog i novog, tradicionalizma i inovacija, daje perfektan sklad koji funkcioniše... jedino je pitanje koliko dugo to može da traje", piše "Irish Times". U delu izveštaja o kvalitetu života u Irskoj, "Ekonomist" piše: "U svim oblastima u kojima je doživela duboke socijalne promene, sekularizaciju, odbranu zdravsvenog sistema i blagostanja, uključiv i poreze, koji su niži nego u EU, ali viši nego u Americi, Irska se približava Evropi, a ne Americi".

Bezbrojne delegacije stručnjaka i političara iz zemalja tranzicije dolaze u ovu zemlju da proučavaju njen model uspeha. Šta bi falilo i nekima od naših da odu da vide? Ako ništa drugo, mogli bi da uštedom na karti kod Ryanaira kupe sebi sako od irskog haris tvida.