DRAMATICAN PORAST CO2 U ZEMLJINOJ ATMOSFERI
(BBC) LONDON - Neocekivani porast nivoa ugljendioksida (CO2) u zemljinoj atmosferi povecao je zabrinutost da se globalno otopljavanje ubrzava. Prosecan porast CO2 u atmosferi je u proteklih nekoliko decenija bio oko 1,5 poena na milion godisnje. No u poslednje dve godine taj porast je vise od dva poena. Naucnici strahuju da Zemlja gubi sposobnost apsorbovanja gasova koji doprinose tzv. efektu staklene baste, javljaju londonski dnevnici Gardijan i Indipendent.
Jedan americki fizicar je rekao listovima da bi porast mogao da bude "pocetak prirodnog procesa bez presedana".
Carls Kili sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu poceo je da meri novo uglendioksida u zemljinoj atmosferi 1958. godine u laboratoriji na vrhu vulkana Mauna Loi na Havajima.
Prethodni porasti nivoa ugljendioksida su objasnjeni prirodnim procesima poput ekstremnih meteoroloskih epizoda. No Carls Kili kaze da je najnoviji porast u poslednje dve godine daje povoda za zabrinutost.
"Najnoviji porast od dva poena u dve uzastopne godine je pravi fenomen. Moguce je da je to tek posledica prirodnih pojava, kao i pre toga, ali je takode moguce da je to pocetak procesa koji do sada nije zabelezen", kaze g. Kili.
Carls Kili kao moguce objasnjenje navodi mogucnost da zemlje gubi sposobnost reabsorpcije stetnih gasova pretezno ugljendioksida kroz sume i okeane.
"Katastrofalna prognoza"
Jedan drugi naucnik Pirs Foster sa univerziteta u Redingu u Britaniji izjavio je da je svaki porast nivoa ugljendioksida "veoma znacajan".
"Implikacije su ogromne jer to znaci da ce sve dosadasnje prognoze globalnog otopljavnja za narednih sto godina morati da budu preispitane. Ako se ovaj trend ubrzanog porasta nivoa ugljen dioksida nastavi, stvari ce postati mnogo gore i bicemo u katastrofalnoj situaciji", kaze Pirs Foster.
Do ovih upozorenje dolazi posle proslomesecnog govora britanskog premijera Tonija Blera u kojem je rekao da globalno otopljavanje predstavlja "najveci ekoloski izazov" koji zahteva hitnu akciju.
Ugljendioksid je jedan od gasova koji zadrzava toplotu od sunca u zemljinoj atmosferi. Drugi takvi gasovi su metan i NO2.
Najcesci izvori tih gasova u zemljinoj atmosferi su industrijska postrojenja, poljoprivrdenje aktivnosti i sagorevanje goriva poput uglja i nafte.
Bez tih gasova Zemlja bi bila prehladna za odrzavanje zivota mada vecina naucnika sada prihvata da bi povecanje nivoa tih gasova u atmosferi rezultirati i porastom prosecne temperature zemlje.
To bi opet moglo da rezultira porastom vodostaja i poplavama prouzrokovanim topljenjem polarnog leda.