Deca stranaca u Nemačkoj bez budućnosti zbog lošeg obrazovanja
Bez posla, bez obrazovanja i bez diplome - to je najkraći opis prosečnog stranca u Nemačkoj, čije su šanse na uspeh u društvu dramatično male, posebno sada, u vreme kompjuterizacije, kada su roboti zauvek zauzeli mesta ''fizikalaca'' iz Turske, bivše Jugoslavije, Italije, Grčke i Španije. ''Samim tim je rizik da izgube posao dvostruko veći za strance nego za Nemce'', rekla je krajem minule nedelje u Berlinu Marija Bemer, opunomoćenik Savezne vlade za pitanja integracije, iznoseći u izveštaju o integracionoj politici, sumorne podatke o životu stranaca. Prema podacima Bemerove, u Nemačkoj živi oko 15 miliona stranaca i nemačkih državljana stranog porekla koji imaju minimalne šanse na uspeh - najviše zbog lošeg obrazovanja. U procesu integracije koji je, kako nemački političari vole da kažu, ''dvosmerna ulica'', posebno deprimiraju brojke koje govore o deci imigranata i njihovom obrazovanju. Čak 18 odsto dece iz useljeničkih porodica prekidaju školovanje pre vremena, a svega 23 odsto uspeju da završe srednju školu - dvostruko manje nego nemačka deca, kaže se u izveštaju Bemerove, prema kojem 40 odsto imigranata nemaju nikakvu diplomu. Ta situacija je posebno teška kod Turaka. Među turskom populacijom je čak 72 odsto ljudi bez ikakvog zanimanja, dok je taj procenat među Nemcima nekoliko puta manji - svega 12 odsto.
''Obrazovanje je od ključnog značaja za integraciju'', upozorila je Bemerova. A baš obrazovanje je razlog zbog kojeg Nemačka trpi kritiku Evrope i sveta, čak i Ujedinjenih nacija. Rana podela dece, već posle četvrtog razreda osnovne škole, na one koji idu u gimnaziju (školu najboljih šansi) i one kojima su na raspolaganju ostale, manje atraktivne i manje perspektivne stručne i zanatske škole, može dovesti, kako se kaže u kritici UN, do diskriminacije siromašne dece i dece iz imigrantskih porodica. Da je to strahovanje UN već realnost, to je pokazala studija PISA, prema kojoj ispada da je u Nemačkoj, kao ni u jednoj drugoj industrijski razvijenoj zemlji, uspeh u školi povezan sa socijalnim statusom porodice.
Nemačko društvo se teško rve s problemom "produkcije" nekih novih društvenih klasa, produkcije u kojoj se nasleđuju bogatstvo i atraktivna zanimanja, ali i beda i siromaštvo. Upravo to je razlog što su ovih dana sindikati nastavnika zatražili više ravnopravnosti kako bi, kao što Ustav republike nalaže, svi imali jednake šanse. ''Nemačka je na svetskom vrhu neslavne liste zemalja u kojima se onemogućava uspeh mladih imigranata'', izjavila je u Berlinu uoči Božića po Gregorijanskom kalendaru, Marijana Demer, zamenik predsednika sidnika prosvete, zahtevajući ukidanje rane podele đaka na buduće gimnazijalce i one kojima je sudbina da izučavaju zanat. Pitanje integracije dece stranaca i poboljšanje kvaliteta nastave u školama s visokim procentom đaka iz imigrantskih porodica nije nova tema u Nemačkoj. O njoj se godinama razglaba na svim nivoima, ali je sve ostalo na praznoj priči. Zato se opunomoćenik Savezne vlade za integraciju zalaže za ''novu šansu'' imigrantske dece, koja toj deci treba da pružena već u vrtiću. "Integracija stranaca mora da bude pitanje kojim treba da se najviše bave opštine, jer se baš tu rešava sudbina suživota imigranata i Nemaca", rekla je Marija Bemer.