Četiri puta više obolelih od raka zbog uranijuma

Stručnjaci kažu da nas zbog bombardovanja za deset godina očekuje prava eksplozija malignih bolesti

Italijansko Udruženje žrtava među oružanim snagama objavilo je da je izaslanik italijanske vlade profesor Univerziteta iz Firence Đovani Kazeli, koji je boravio na Kosovu posle NATO bombardovanja, umro je od posledica osiromašenog uranijuma

BEOGRAD - Iako su domaći lekari procenjivali da ćemo posledice bombardovanja 1999. godine osiromašenim uranijumom osetiti posle 15 do 20 godina, ishod ispuštanja nekoliko desetina tona municije (niko još nije rekao koliko tačno, a cifra ide i do 70.000 tona) sa ovim metalom stigao je mnogo pre nego što je iko i mogao da pretpostavi.

Naime, italijansko Udruženje žrtava među oružanim snagama juče je objavilo da je izaslanik italijanske vlade profesor Univerziteta iz Firence Đovani Kazeli, koji je boravio na Kosovu posle NATO bombardovanja, umro je od posledica osiromašenog uranijuma. Prema njihovim dosadašnjim podacima, do sada je od posledica osiromašenog uranijuma obolelo oko 300 Italijana koji su boravili na Kosovu.

Mediji u Italiji još marta 2002. godine su izveštavali da je 13 italijanskih vojnika zbog narušenog zdravlja otišlo kući, među belgijskim vojnicima u to vreme bilo je već pet smrtnih slučajeva leukemije i četiri slučaja raka. Od 8.000 pregledanih vojnika, već tada su kod 1.600 uočeni probleme kože, disajnih organa, hroničan umor i depresiju, a svi službenici Kfora i Unmika isključivo kupuju vodu za piće.

[TABLE]

Osim toga što se pouzdano ne zna koje su tačno lokacije bombardovane osiromašenim uranijumom i koliko tona ovakve municije je ispaljeno (sem da je na četiri lokacije na teritoriji Vranja bačeno 15.000 tona osiromašenog uranijuma, a londonski Bi-Bi-Si je navodio da je reč o 113 lokacija), kod nas se ne zna ni koliko je domaćeg stanovništva već obolelo zbog ozračenosti radioaktivnim materijalom.

U Srbiji se vodi statistika samo ukupnog broja obolelih od malignih bolesti (koji je svakako veći nego u 1999), a na Kosmetu je do preciznih podataka o njihovom življu praktično i nemoguće doći. Tako smo, po svemu sudeći, o broju obolelih među našim stanovništvom možemo da procenjujemo samo na osnovu broja pripadnika mirovnih misija. Tu i tamo neka nevladina organizacija ili zdravstvena ustanova obavi pojedinačno istraživanje, ali tačan broj obolelih zbog osiromašenog uranijuma niko ne zna.

Nevladina organizacija iz Kosovske Mitrovice "Milosrdni anđeo" (kako se nazivala akcija bombardovanja Srbije) uočila je da je broj obolelih od malignih bolesti posle bombardovanja porastao za 200 odsto, a da je prosek obolelih spušten sa 65 na 40 godina, a ovakvi podaci odgovaraju i rezultatima istraživanja koje su sproveli lekari bolnice u ovom gradu.

- Pre tri godine radili smo jedno istraživanje po kom je broj onih koji su zbog malignih bolesti hospitalizovani u našoj bolnici veći za 220 nego godinu pre bombardovanja. To su, pre svega, maligna oboljenja kože i disajnih organa, ali se dešavaju i leukemije - izjavio je juče za Glas dr Milan Ivanović, zamenik direktora kosovsko-mitrovačke bolnice.

Prim. dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, rekao je juče za Glas da se prve posledice delovanja osiromašenog uranijuma najčešće uočavaju posle 15 godina, ali da je moguće da se već posle pet godina dešavaju leukemije i maligni limfomi.

- Pritom su deca najugroženija jer zbog njihovog oslabljenog odbrambenog mehanizma zdrava ćelija brzo prelazi u malignu. Što se tiče ostalih tumora, naša iskustva pokazuju da se oni dešavaju posle 15 godina izloženosti pojačanoj radijaciji. Mada, ako je već sada takvo stanje kao što objavljuju strane agencije, onda nas za deset godina očekuje prava eksplozija malignih bolesti - ističe dr Čikarić.

On kaže da tačne podatke o broju obolelih zbog osiromašenog uranijuma nema jer u naš institut za onkologiju i radiologiju Srbije ne stižu ovakvi podaci sa Kosmeta, a u Srbiji su, koliko on zna, osiromašenim uranijumom gađana četiri mesta na jugu Srbije - Bratoselce, Pljačkovica, Borovec i Reljan. O povećanom broju obolelih na jugu Srbije već svi znaju.

[TABLE]

D. Stanimirović