Brutalno ućutkani kritičar sistema
Film Marka Tulija Đordana pobija zvaničnu verziju ubistva Pjera Paola Pazolinija
U okviru ciklusa "Večnost vizionara" posvećenog velikom italijanskom piscu i reditelju Pjeru Paolu Pazoliniju, koji je održan u Domu kulture "Studentski grad", prvi put u Srbiji je prikazan film "Pazolini: Italijanski zločin" Marka Tulija Đordana (iz 1995. godine) - "doku-drama" koja vrlo argumentovano pobija zvaničnu verziju Pazolinijevog ubistva. Pazolini je, po mnogim sudovima, bio jedan od najznačajnijih intelektualaca Italije u drugoj polovini 20. veka. Iako ubeđeni levičar, delovao je kao pojedinac i nikada nije bio prihvaćen od zvaničnih (partijskih) krugova, između ostalog i zbog otvorenog ispoljavanja svoje (homo)seksualnosti (što je u Italiji 60-tih i 70-tih izazivalo veliki odijum javnosti).
Ubijen je u novembru 1975. godine pod misterioznim i nikada do kraja rasvetljenim okolnostima. Ubistvo je po kratkom postupku pripisano sedamnaestogodišnjem dečaku, koga je Pazolini navodno pokupio svojim kolima na jednom od rimskih stecišta prostitucije. Maloletnik je ubrzo osuđen, a slučaj stavljen ad akta.
Film Marka Tulija Đordana predstavlja, međutim, dramatičnu rekonstrukciju istrage i suđenja i navodi na zaključak da su policija i zvanični politički krugovi olako prešli preko očiglednih dokaza i zanemarili iskaze ključnih svedoka.
Obdukcioni nalazi nedvosmisleno su ukazivali da je Pazolini brutalno isprebijan, da to nije mogla da uradi jedna osoba "u samoodbrani" (pogotovu neko od metar i žilet), i da je na kraju pregažen autom. Svedoci su tvrdili da je Pazolinijev auto bio praćen i da se na mestu zločina čulo mnoštvo glasova. Bilo je indicija da je u ubistvo prste umešala "koalicija" fašista i podzemlja. Međutim, ostalo se pri "istini" kako je reditelja ubio "maloletni ljubavnik".
Stavljajući brutalno ubistvo u vremenski kontekst - a 1975. godina je u Italiji godina velikog previranja - Đordana, međutim, izvodi sasvim drugačije zaključke. Italiju u to vreme "drže" demohrišćani, "desni" terorizam je u usponu, inflacija najviša u Evropi, masovni radnički protesti na ulicama... a Pazolinijeva kritika italijanskog društva i njegovih vladajućih krugova dostiže najveću oštrinu:
"Čitava italijanska vladajuća klasa trebalo bi da bude izvedena na sud, zbog svoje bezvrednosti, zloupotrebe javnih fondova, nameštanja cena za za naftne kompanije, industrije i bankarske kartele, kolaboracije sa CIA, nelegalnog korišćenja obaveštajnih službi, odgovornosti za neofašistički terorizam u Milanu, Breši i Bolonji, destrukciju, antropološku degradaciju, sramotan nivo škola, bolnica i drugih bazičnih javnih institucija, zapostavljanje provincije, divljačku eksploziju popularne kulture i masovnih medija i kriminalnu glupost televizije".
I kako to već biva, takav glas beskompromisne kritike nije smetao samo direktnim političkim oponentima, već i onima koji su oportunistički kolaborirali sa "sistemom". Mnogima je, smatra Đordana, laknulo kada je Pazolini zauvek ućutkan.
P. D.