Batine u trudnoći

Dokazivanje 'muškosti' neretko se završava zločinom
Posle verbalnog sledi fizičko maltretiranje, a onda je samo jedan korak do tragedije

Posle odluke suda da joj dodeli starateljstvo nad dvoje maloletne dece, Radicu Vujošević (41) iz Obrenovca na smrt je 'osudio' bivši dever Miomir Vujošević (50) iz Male Moštanice. Ženi svog brata Vujošević je pucao u glavu 22. marta ove godine na autobuskoj stanici, u Bulevaru despota Stefana broj 2, u Beogradu. Ovako je, na žalost, završena dugogodišnja nesrećna priča ove žene, majke troje dece ( ćerke iz prvog i sina i ćerke iz drugog braka ), koja je bila žrtva porodičnog nasilja. O patnjama Radice Vujošević možda je dovoljno reći to da ju je muž tukao čak i za vreme trudnoće. Nije ga ostavljala da ne bi razdvajala decu. Višegodišnje fizičko, ali i psihičko zlostavljanje koje je trpela od bivšeg supruga i njegove porodice prestalo je, naizgled, decembra 2003. godine, posle brakorazvodne parnice.

Ubrzo posle razvoda dvoje bivših supružnika odlučuju da razmirice u vezi sa starateljstvom nad dvoje dece prepuste sudu. Za dve godine, koliko je trajalo suđenje, Radici je bivši muž pretio, a njegov brat Miomir mu je pomagao u tome. Kada je mislila da se konačno rešila muka i straha, ubijena je.

Ovo je, na žalost, samo jedan od slučajeva porodičnog nasilja koji se tragično završio. Zločin, koji je u aprilu prošle godine zaprepastio domaću javnost, dogodio se u porodičnoj kući, u Ličkoj ulici u beogradskom naselju Ovča. Naime, Zoran Jović (41) naočigled troje maloletne dece ubio je suprugu Snežanu koja je bila u sedmom mesecu trudnoće.

U alkoholisanom stanju, Jović je prvo, u kući, ženu tukao drvenom stolicom. Tako isprebijana, Snežana je uspela da se domogne dvorišta, gde je suprug nastavio da je bije drškom od vila sve dok nije umrla. Prema rečima komšija, ovakve scene svađe i fizičkog nasilja nad nesrećnom ženom su se više puta ponavljale.

Nauka je utvrdila da nasilnike ne određuje koeficijent inteligencije ili medicinska patologija. Za sve je karakteristično to što zlostavljaju ženu kako bi je ubedili da su oni glava porodice, da joj daju na znanje da ona nema nikakva prava i da mora da bude okrenuta isključivo njemu.

Na prošlogodišnjem okruglom stolu o problemima nasilja u porodici, koji su organizovali UNHCR i mreža humanitarnih i pravnih kancelarija, ukazano je na to da je taktika nasilnika jedinstveni obrazac za sve profile muževa koji zlostavljaju svoje žene. Načini zastrašivanja žena su drugačija boja glasa, lupanje vratima, vika, posle čega prelaze na pretnje da će joj oduzeti decu, na uveravanje da je ona kriva i da je loša majka. Nasilnik zatim direktno ponižava i omalovažava ženu u prisustvu dece. Veliki broj slučajeva se ne završi na ovome, sledi fizičko maltretiranje koje ostavlja vidljive posledice i u nekim situacijama tragično se završi. Tada žena nije više samo žrtva nasilja, već i ubice.

Prema rečima potpukovnika Milene Živanović, pomoćnika načelnika Uprave kriminalističke policije SUP-a u Beogradu, nasilnik je onaj ko je jači, ko može fizički, ekonomski, pa samim tim i psihički da dominira nad žrtvom.

- Moć je skoro uvek na strani muškarca. Policijska praksa nije zabeležila da je muška osoba prijavila nasilje žene, što ne znači da toga nema. Karakteristično za nasilje u porodici je što ono uglavnom ima kontinuitet, traje godinama. Bitno je da od 2002. godine policija može da reaguje po službenoj dužnosti. Takođe, novim zakonom o porodici nasilniku može da se zabrani pristup žrtvi, odnosno mestu nasilja. Međutim, potrebno je vreme da bi sve profunkcionisalo na zadovoljavajući način - kaže Živanovićeva.

Istraživanje Viktimološkog društva o problemu porodičnog nasilja pokazalo je, između ostalog, da kada je reč o fizičkom nasilju u bračnoj ili partnerskoj zajednici, nasilnik je uglavnom muž ili partner, odnosno bivši muž ili partner nakon razvoda ili rastajanja. U najvećem broju slučajeva psihičkog nasilja zlostavljač je takođe muž ili partner, a zatim otac i majka, svekrva i svekar, dok se kao nasilnici u manjem broju slučajeva pojavljuju drugi članovi porodice. Takođe, svaka četvrta žena, od 700 koliko ih je ispitano, trpi psihičko nasilje od više članova porodice.

Zabrinjavajuće je i to da je, kako je navedeno u ovom istraživanju, nasilnika napustilo samo 18,4 odsto zlostavljanih žena. Najčešći razlozi podnošenja strahota su ekonomska nesamostalnost žene i nemogućnost rešenja stambene situacije. Žrtve ostaju uz zlostavljače i zbog vrste i težine povreda, straha od eskalacije nasilja, brige i straha za decu, kao i nade da će nasilje jednog dana prestati. Ženama, takođe, kako su navele, nedostaje podrška porodice i drugih bliskih osoba.

Danijela Vukosavljević

( Politika )