Bakar crven, dolar višebojan

BOR - Za strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom (RTB) Bor, već duže vreme zainteresovane su najmoćnije svetske kompanije koje se bave eksploatacijom obojenih metala. Ponude su, između ostalih, dostavili britansko-australijska kompanija “Rio Tinto”, kanadski “BHP Biliton” i “Felps dodž” iz SAD, tri najmoćnije rudarske korporacije na svetu. Ovo je, septembra prošle godine, izjavio Borivoje Stojadinović v.d. generalnog direktora RTB. Pre njega je to prvi javno izgovorio mr Stojan Mitrović, direktor borskog rudnika bakra, koji je nedavno smenjen sa te funkcije.

ČETIRI MILIJARDE

Presednici “Felpsdodža” ponudili su da se finansiraju istraživanja planine Crni vrh, nadomak Bora, koje je potencijalno veliko nalazište bakra, zlata, i retkih metala, ali i određenih lokacija u samom RTB-u. Pored toga, oni su zvanično ponudili da u kooperaciji sa borskom kompanijom eksploatišu oko milijardu tona siromašnih “halkopiritnih ležišta bakra”, odakle bi se primenom najsavremenije tehnologije, koju bi u Bor dopremili Amerikanci, dobilo oko 2,5 miliona tona bakra čija je cena prema sadašnjem stanju na londonskoj berzi metala prevazilazila četiri milijarde dolara - kazao je Mitrović.

Međutim, na zahtev Amerikanaca, nikada nije odgovoreno. Isti je slučaj i sa kompanijom “Rio Tinto”, čiji su predstavnici poslovodstvu RTB-u ponudili najsavremeniju tehnologiju za zajedničku eksploataciju borskog podzemnog ležišta bakra “Borska reka”, gde je dosadašnjim istraživanjima uokvireno ležište od 600 miliona tona rude crvenog metala, sa prosečnim sadržajem bakra u rudi od 1,2 odsto što je gotovo pet puta više nego u RTB ležištima koja se trenutno otkopavaju!

Međutim, ni predstavnicima “Rio Tinto”, inače, kompanije koja po obimu kapitala zauzima drugo mesto na svetu u toj oblasti, na tu ponudu nikada nije odgovoreno.
Pored toga, svojevrsni skandal desio se 8. jula prošle godine u ambasadi Velike Britanije u Beogradu, kada je trebalo biti potpisan sporazum o strateškom partnerstvu između “Rio” i RTB Bor o zajedničkom geološkom istraživanju Crnog vrha, za šta će inostrani partneri biti spremni da izbroje pet miliona dolara. Parafiranje ugovora stopirano je, maltene, u poslednjem trenutku. Zvanično objašnjenje Slobodana Ružića, koji je nakon imenovanja Kori Udovički za guvernera Narodne banke Srbije, obavljao dužnost ministra za rudarstvo i energetiku, bilo je da RTB zasigurno može da dobije i bolju ponudu?

Nepotpisivanje sporazuma opravdano je i nedostatkom zakona o rudarstvu ali taj akt ni do danas nije izglasan u Narodnoj skupštini Srbije.

S DRUGIMA DRUGAČIJE

Februara ove godine generalni direktor RTB-a najavio je mogućnost da strateški partner borske kompanije bude kiparska firma “Ist point”, čiji je većinski vlasnik srpski biznismen Zoran Drakulić.

• “Ist point” sa svojim ruskim partnerima želi da u obnovu mehanizacije na borskim površinskim kopovima investira oko 10 miliona dolara, čime bi se stekli uslovi da se proizvodnja sa sadašnjih 1.200 ustali na tri-četiri hiljade tona bakra mesečno, čime bi se u potpunosti uposlili prerađivački kapaciteti Valjaonice bakra “Sevojno” i Fabrike kablova “Zaječar”, koja je nedavno kupila firma gospodina Drakulića, objasnio je tada Stojadinović. On, međutim, nije, uprkos insistiranjima novinara, želeo da obelodani ko su ruski partneri “Ist pointa”.

Nije, takođe, objašnjeno ni kako će se rešiti dugovi Basena od 426 miliona dolara od kojih 76 odsto otpada na javna preduzeća u vlasništvu države.

Doduše, od nadležnih u Vladi Srbije traženo je da se ti dugovi transformišu u državni kapital, kao što je to učinjeno sa pančevačkom “Petrohemijom” ili smederevskim “Sartidom”, ali do danas nije stigao potvrdan odgovor na tu inicijativu.

ZA JOŠ 200 GODINA

Dr Dejan Koželj, predstavnik Saveta za tehnologiju RTB Bor jasno ističe da rudnik bakra rezervi ima, istraženo je da ima tri milijarde tona rude, što, prevedeno, znači novih 10 miliona tona bakra - napominje dr Koželj.

• Poređenja radi recimo da je u sto godina eksploatacije nalazišta oko Bora do sada dobijeno ukupno pet miliona tona bakra. - A, kada smo pitali predstavnike kanadske korporacije “PHP Biliton” šta očekuju da nađu na Crnom vrhu izjavili su, kao iz topa: novi Bor! Pa, ako je Bor mrtav, kao što neki žele da predstave, zašto bi se najveće svetske kompanije interesovale za nas? - Kod nas se stalno i pogrešno postavlja pitanje novca, a na Zapadu pitanje rentabilnosti.

POKLONI I - IDI

• Nama ne nedostaje novac, već zakoni o rudarstvu i koncesijama, kojim bi se stvorili uslovi za dolazak stranih kompanija. Ni jedan rudnik u svetu ne može bez investicionih ciklusa - naglašava dr Dejan Koželj. - Ako nema investitora, ni 15 Anštajna ne bi nam moglo pomoći. A, Aleksandar Vlahović, ondašnji ministar za privatizaciju, iz njemu poznatih razloga javno je izjavio da Bor nema teoretske šanse da radi i da nema nikakve perspektive! To je nečuveno.

Ponudu “Rio tinta” o zajedničkom geološkom istraživanju Crnog vrha skandalozno je odbio Slobodan Ružić, v.d. ministra za rudarstvo u ondašnjoj vladi, a dr Dejan Koželj, sećajući se toga, ističe:

• Naizgled bi jedino bila povoljnija ponuda da nam neko pokloni pet miliona dolara i ode. Nama nisu potrebni ljudi koji odlaze, ni novac koji bi neko skrcao za svoj račun.

MILIONI NA KANTAR

Nedavno na adresu borske kompanije stigla je ponuda multinacionalne kompanije “Dajmler Krajsler”. Oni su pokazali interesovanje da u izgradnju najsavremenije flotacije u krugu RTB-a investiraju 20 miliona dolara.

To postrojenje bi se iskoristilo za eksploataciju topioničke šljake i dobijanje bakra, zlata i srebra iz nje. Međutim, “ist point”, koji je takođe zainteresovan za preradu te sirovine, ponudio je dva miliona američkih novčanica za “stezanje” stare borske flotacije, a Dragan Bojović, sadašnji direktor borskog rudnika bakra, tu je ponudu, zbog nekih specifičnosti karakterističnih za rudarstvo, ocenio kao povoljniju.

ZAKOPANO BLAGO

• CRNI VRH je nešto najbolje što Srbija ima - pored bakra, cinka, olova, ima i srebra i zlata, zatim germanijuma, molibdena, volsarama i renijuma - kaže profesor dr Vlastimir Trunić, direktor Instituta za bakar RTB Bor. - Što se tiče dugovanja, država bi mogla da ih otpiše i preuzimanjem akcija RTB-a.

U rudniku bakra Majdanpek pronađen je i neki sadržaj platine i paladijuma. Vreme koje prolazi u tavorenju rudnika, prerade i fabrika nije nikome prijatelj napominje dr Trunić. Velike svetske kompanije će pre ili posle da dođu. Proizvodna cena bakra i od siromašnije rude može da se snizi uz bolju tehnologiju.