Argentinska babaroga

Malo-malo pa se neko doseti da nas uplaši "argentinskim scenarijem". U dodatku te priče pominje se, najpre, visoki deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom, najavljuje se devalvacija, a kao krajnji rezultat i dužnička kriza. Nije baš sve u tim babaroga pričama izmišljeno, ali je činjenica da im se osnova ne nalazi u ekonomiji nego u politici. Neki mediji su takva strašila prihvatili "zdravo za gotovo", s tim što ne bi bilo korektno da procenjujemo ko je to učinio zbog interesa, a ko zbog ekonomske gluposti. No, optužbe su na stolu i na njih treba odgovoriti. Kad se pomene "argentinski scenario" oni kojima je pretnja upućena, uz uslov da su relativno dobro obavešteni, shvataju jedino da je u pitanju monetarna kriza bliska onoj koju smo mi imali 1993. Šta je bio uzrok te argentinske krize - nemaju pojma. Na nevolju, ni oni koji "argentinskim scenarijem" prete ne znaju ili neće da znaju mnogo više od toga.

Istina je da ono što se desilo u Argentini nema nikakve veze sa nama. U Argentini je primenjen monetarni model "karensi bord", koji podrazumeva fiksni kurs domaće valute i stopostotno pokriće tog kursa u domaćoj valuti. Tamošnji problem je bio to što pokriće ipak nije bilo stopostotno - delom zbog toga što su devizne rezerve korišćene za tekuće potrebe ( sećate li se da je takvih ideja bilo i kod nas?), a delom i zbog toga što je i štampanje novca bilo preterano. I krupni i sitni kapitalisti shvatili su o čemu je reč i devize su počele da odlaze preko granice sve dok monetarni sistem nije "pukao".

Uz sve razlike, ono što se dogodilo u Argentini zapravo je isto ono što smo mi preturili preko glave sa hiperinflacijom 1993. Neumerene apetite države pokrivala je centralna banka, a monetarni sistem se raspao kada je prevara otkrivena. Šanse da se kod nas Narodna banka Srbije ponovo počne da štancuje pare - ravne su nuli.

Sve to, naravno, ne znači da u narednim mesecima treba očekivati med i mleko. Ništa od toga! Ali, ni onaj crni scenario nema veze sa stvarnim životom.