Antipiratske organizacije preuveličavaju brojke
Australijski Institut za Kriminologiju je izneo teške optužbe na račun organizacija koje se bave zaštitom autorskih prava tvrdeći da izmišljaju brojke i dramatično ih uvećavaju u odnosu na realne da bi pridobile vlade na svoju stranu. U izveštaju se tvrdi da su njihova istraživanja, koje oni dostavljaju vladama, brojke potpuno proizvoljne, te da se rezultati ne mogu verifikovati i da se oni koji se mogu verifikovati pokazuju višestruko manjim u odosu na ono što se prezentira vođstvima država. Povod za ovu reakciju je bio nedavni izveštaj Business Software asocijacije, koja tvrdi da je izgubila 361 milion dolara zbog navodnih aktivnosti australijskih pirata. Na Institutu za Kriminologiju smatraju da su ove cifre proizvod njihove mašte i ponudili nekoliko primera koji dokazuju da ovakve organizacije lobiraju kod sudova i vlada trošeći ogromne svote novca, i traži da se statistike i rezultati koje prezentiraju ovakve kompanije ubuduće ne koriste kao dokaz pred sudovima zbog totalne nepouzdanosti.
http://www.bench-market.com/article.php?sid=11936
Traže se promene copyright zakona u Britaniji
Institute for Public Policy Research (IPPR) smatra da su britanski copyright zakoni pregaženi od strane vremena i da treba ozbiljno razmisliti o njihovim izmenama, koje bi trebale da uslede u što kraćem roku. Osnovne primedbe se odnose na prava korisnika da za svoje potrebe prebacuju muziku i filmove koji su njihovo vlasništvo na druge uređaje, odnosno da vrše editovanje i rekompresiju audio i video zapisa. Ovo je uslovljeno pojavom velikog broja multimedijalnih plejera, koji nemaju potpuno ujednačene karakteristike. Ove stvari trenutno nisu dozvoljene u sadašnjim verzijama zakona. Pored prava na privatnost korisnika, kao argument se pojavljuje i istraživanje koje govori da preko 55 procenata Britanaca ionako misli da je kopiranje CD-ova i DVD-ova u lične svrhe, radi gledanja i slušanja sadržaja na nekom drugom uređaju ili radi bekapa, u ovom trenutku legalno, iako je u stvarnosti sasvim suprotno. Dr. Ian Kearns, direktor IPPR-a tvrdi da je posao vlade da odredi koja su prava mušterija, odnosno korisnika, a ne muzičke industrije, te da bi bilo izuzetno opasno prepuštati globalnim korporacijama da određuju i ograničavaju prava individua, već da se to mora regulisati zakonima države.